Економист

704

наплаћују за рачун прошле буџетске године. Признајемо радо, да би се ово питање могло решити и друкчије и то тако, да се коефициенти израчунају не за 12 већ за 15 или 17 месеци : колико траје наплата за рачун извесне буџетске године. Мислимо ипак, да је наш систем простији и једноставнији. Поувдано тврдимо, да ће наши коефициенти добити у прецизности, ако се у 1927. години израчунају на основу четворогодишњег искуства. Одступања од овако израчунатих коефициената биће доцније у толико мања и незнатнија, у колико се сваке године примебује овбиљно побољшање у књижењу наших државних прихода. Важно је најзад и то, да се привредне прилике усталоже п да изостају поремећаји привредног живота (стабилизован новац, елементарне непогоде и т. д.).

У свакоме случају пак и за данашње доба битно је за нас, да се прихвати и усвоји принцип који смо истакли : не сме се буџетско предвиђање за сваки месец оснивати само на подели годишње предвиђене суме на 12 равних делова, треба да се води рачуна о томе, како се који приходи наплаћују; треба на основу искуства, којим располажемо, израчунати »буџетска предвиђања« за сваку врсту прихода а за сваки месец у години посебно.

Само прихватом овога принципа можемо доћи до закључака који имају научну вредност; само овакви закључци пак могу бити значајни за проучавање привредне коњуктуре, о којем је било говора у почетку овога чланка, а чија се потреба све више нама намеће у ово доба, када се толико говорио привредној кризи у нашој земљи.

Ал. Вегнер.

Devizna zaliha Narodne Banke (znalno opadanje u poslijednje vrijeme i poireba njenog snaženja),

Narodna Banka doduše u svojim nedjelnim izvJeštajima nam daje izravnih podataka o stanju devizne zalihe, nu ipak pomnom pratnjom kretanja nekih drugih pozicija njenog izvještaja, dade se ustanoviti, ne samo da je devizna zaliha u toku ove godine znatno oslabila, neco da ona danas ne iznaša nego tek jedan maleni dio onoga što Je ona iznašala njegdje pred godinu dana.