Економист

Појачавање привреде п ттедња.

5. Да узмемо за пример само ручни рад на селу: милијарде сатова чистога раднога времена у нашем селу годишње пропада у голоме беспосличењу, а они би се, завођењем ручнога рада, могли заменити с милијардама динара у производима, који би се трошили у земљи и извозили у иностранство. У разговору с једним чичицом из Божурње, ту скоро, рече ми он : »У нас свет не ради колико би требало, нити знаде каквога заната у коме би провео беспослено време, а троши веома много п задумсује се просто лудо.«

Наводимо ову грану народнога рада, коју на сваки начин и безусловно, треба изазвати, да би на њој показали огроман значај организованога привреднога рада у опште. Од коликог су, међутим, огромнога значаја трговина, занат и индустрија, не треба ни говорити. Руде и шуме би, интензивирањем продукције, могле доносити сваке године читаве милијарде ; у земљорадњи, кад би јој се попео жетвени принос само на 20 товара пшенице и умножило засејавање индустриских биљака, приходи би се најмање удвојили, сточарска и воћарска производња, добро упућена, доносила би нам сигурне милијарде, ит. д.

6. А да би могла трошити на извођење државнога привреднога програма, Влада мора чинити уштеде свуда, где су год оне могуће. А могуће су на многим областима данашњега распикућства: што ће толики огроман број министара на расположењу (и у пензији ва веома кратак рок добивеној), што ће толики број непотребних министарства, оделења и „особља ! Ја знам, на пример, једну железничку станицу, споредну, која у години дана, укупно, не ради ни пуна два месеца, и на којој би, кад би она била приватна, радио свега један службеник, а сада има један страшан број особља : читавих 12!

Тај је пример поражавајући...

7. А онај чичица из Божурње ми је напричао још страшнијих ствари. »У моме селу, вели он, има већ 2—6 пензионера; ако овако потраје, биће их у сваком селу по читавих 50. Пензију добију прости сељаци, јер ступе у какву државну службу, добију чак и указ за !|—2 месеца, па им се урачунају године службе у војсци и ратне године, па се, на основу тога, пензионишу. Тако добивају пензију и жандарми. Чак и служитеља има, који су добили пензију.«

На жалост, и мени је познат један такав случај ; да је ва 5—6 месеци укавне службе један виши чиновник добио пуну пензију, јер су му урачунате за пензију и све године неџказне службе !

· = До сад сам ја две књижице о томе штампао ; прву, Зимњи тежаков рад у издању Српског Пољопривредног Друштва, и другу, Кућа и њиве, у издању Матице Српске.