Економист

735

»Необично сам задовољан исходом данашњег четвртог редовног годишњег конгреса, када сам видео све привреднике из наше земље, па и мале Црне Горе. Ја сам срећан, јер видим да се привредници међусобно слажу и без изузетка све смо решавали без оповиције. Ја би желео, моја је велика жеља, да се и наши политичари сложе. А саветовао би свима налитм привредницима, ма којој странца припадали, да све учине у кругу своме, како би у Парламент ушао што већа број привредника, јер ја сам уверен да би се онда и у Парламенту могло сложно радити на добро наше нам драге Отаџбине«.

Како сам ја у два-три наврата, особито 1923. год., у чланцима својим у Трговинском Гласнику исту тезу заступао : да се привредници, особито трговци, индустријалци, занатлије и радници, кандидују и бирају за посланике Народне Скупштине то могу само поздравити појаву да иста идеја долази и од председништва Привреднога Конгреса.

Учешће активниг привредника у Народној Скупштини је од огромнога значаја; то се особито показало од 1908 до 1915 године, кад су градови бирали посланике и кад су њихови посланици били искључиво трговци, индустријалци и радници, или њихови идеолови. Како су градови имали доста велики утицај на село, TO Cy M у окружним листама у доста лепом броју били заступљени опет они, тако, да је тај број имао утицаја и на земљораднике посланике и водио их под својим утицајем.

По несрећи, градови су, новим Уставом, искључени из права да дају посланике, те је наша Народна Скупштина претворена у домену или пустоловних демагога, или пуких незналица, или простих политикана, или људи који савршено игноришу народну привреду. Врло мали је број оних који се народном привредом интересују, али у општој демагошкој дреци или у пустом политиканству они ни до речи не могу доћи; радије се, у тако састављеној Народној Скупштини, слушају празне и добро накићене беседе, него ли трезвене мисли о народној. привреди !

Улазак активних привредника и њихових идеолога у Народну Скупитину просто би је препородио.

До душе, и с кандидацијом привредника се врше злоупотребе: на моје писање у Трговинском Гласнику редакција је једнога дана добила телеграм о томе, како је у дотичноме округу за носиоца листе кандидован — тривредник. Међутим, он је кандидован да туче Стојана Протића, а позната је ствар да су и Лаза Пачу и Стојан Протић, и г. Воја Маринковић кроз економију ушла у политику пл да је њима, увек, економско охватање било основно схватање, а да је Протићев противкандидат то био ив партшскиг, а не ив привредних разлога.