Економист

768

Приликом опсервације у опште дешвају се две врете омашки. Првој врсти припадају омашке услед непажње. Другој омашке услед личних апресиација. У егзактним наукама, које оперишу врло прецизним инструментима, омашке прве врсте исправљају се сукцесивним мерењима и делењем сумарних резултата бројем мерења. Што се тиче омашки друге врсте, сваки поле извежбанији опсерватор позна после извесног времена своју »личну једначину«, т. ј. границе у којима се креће његова апресиација. С обвиром на омашке у статистичкој опсервацији треба разликовати статистичке инвестигације, које се служе прецизним инструментима (као метеорологија: термометром, барометром, или антропометрија: метром у свима облицимаји оне које се служе пребројавањем (попис становништва). У првом случају исправке омашки врше се путем поновних мерења и реципрочне компензације, т.ј. делењем сумарних резултата бројем сукцесивних операција). У другом случају, када се опсервација своди на констатацију постојања или одсуства нечега или на фраквенцију, изгледа да је омашка немогућа ; она се да избећи пажљивим пребројавањем или узајамном контролом. Омашке које проистичу из »личне апреспације« у статистици су врло честе и врло велике. Једини начин да се избегну јесте, не дати прилику или повод агенту опсервације да своје »личне апресмације« употреби. То се постивава избегавањем свих квалитативних појмова. Принцип компензације је од врло честе примене у статистици. Тај је принцип на бази »средина«, које су једна од најчешћих математичких средстава, којим се статистика служи.

Са гледишта технике статистике (статистичке процедуре), опсервација се зове: прибирање бројних података (т. ј. пребројавање, премеравање, мерење, према томе да ли се јединице феномена дају : пребројавати — као у попису људи, стоке — или премеравати — као површине у катастру — пли мерити на вази, кантару).

Треба разликовати: директно и индиректно прибирање „бројних података. »Истина вели Јишт, та је разлика више формална него ли стварна. Нема статистичке опсервације бев директног прибирања бројних података. Индиректно прибирање бројних података више је метода ревоновања него ли процедура инвестигације. Може се рећи да је индиректно прибирање оројних података увек директно у једном од својих