Економист

А

775

Благодарећи инвестигацијама породичних буџета немачки статистичар Егпе! Епсе! (1821-1896) констатовао је да постоји известан однос између прихода које има једна породица и издатака за најнужније потребе (храну, одело, стан и т. Д.). Тај однос је Епсе! формулисао у следећем закону : »У колико је приход једне породице мањи у толико је пропоционално већи део, који се утроши на исхрану, одело и стан. Епсе! је прибрао бројне податке о буџетима саксонских породица 1857 године утврдио да радничка класа даје највећи део (959 )на задовољење најнужнијих потреба а најмање на остало (59), код средње класе ти проценти износе 909 и 1090, а код имућне класе 859 и 159/-

Што се тиче саме методе радничких буџета треба обратити пажњу на : редакцију буџета ; време опсервације, и број буџета.

Редакција буџета треба да буде што јаснија. Што се тиче времена опсервације, треба прискупљати бројне податке сваке недеље. У погледу броја буџета постоје две методе : екстензивна и интензивна. Екстензивна метода састоји се у консултовању великог броја буџета. Интензивна (Бе Рјау-ова) у консулидовању малог броја буџета. И овде треба се држати »златне средине«, избегавати сувише велики и сувише мали број буџета. Разлика између статистике и монографије састоји се најпре у опсежности предмета инвеститације. Статистика се бави опсервацијом колективних феномена, т. ј. маса. Монографија ограничава предмет свог проучавања на један одређени предмет.

Друга разлика лежи у методама којима се служе. Статистика се служи бројном методом, а монографија дескриптивном ; статистика математичким операцијама, а монографија не.

|

Трећа фаза : критика и сређивање бројнил података (статлстичког материјала) добивениг директним и индпректним трибирањем (опсервацијом маса).

Бројни подаци (статистички материјал), које прибирају уагенти« директно или индиректно, према плану који је израдио организатор опсервације морају се подврћи, као и свака сировина, критици и сређивању, пре него што се ставе публици на расположење. Бројни су подаци, рекосмо, сировина, која

ЕконОомист 51