Економист

854

кризе за банке значило опадање солидности п ликвидности њихових тражбина, с једне стране, а опадање вредности и ликвидности њихових властитих инвестиција с друге стране.

Банке, које су инвестирале за властити рачун мало, у оквпру сопствених средстава (капитала и резервних фондова), могу ове депресије цена да издрже, ма да уз одговарајуће губитке. Но банке које су инвестпрале у јачој мери, долазе у врло критичан положај, п лако могу пасти, ако се само покрене -штогод с места у систему њихових улога п кредита. То се десило оним банкама, које су отпочеле серију падова и банкротстава; и анализа главних позиција њиховог биланса јасно ће нам потврдити горња излагања.

Тако су, н. пр., имале (у милионима динара) :

' S

S = с“ = = o SR 65 i а = 2. EO ET = = 2 зоб o Београдска Уједињ. Банка за 1922 26.9 1255 6.8 Балканска Банка, Загреб „ 1922 18.7 68.8 79. 5.Славенска Банка, Загреб „ 1924 60.— 9392.6 879.8 45.8 Банка Бошковић, Београд ,„ 19286 4.7 17.& 20.1 11 Српека Грађевинска БанJSy(oht{VEUMN 5 sa oNao ca Ba po: OLGA 9.8 18.— == 29 Банка и Штеднона за Приморје, Сушак .. .-.. =, 26/УП 1926 10.6 (1997 95.8 ЕЛИ

(Код ове последње банке на Сушаку, процењена су накнадно, по комесару Министарства Трговине и Индустрије, и једној комисији именованој од стране већих заинтересованих банака, губитци настали услед пада вредности банчиних актива, пони су изнели толико, да су изгубљени цео капитал, све резерве п поврх тога имају улагачи и повериоци да претрпе губитак од 309/; од својих тражбина : дакле штета износи око 50 милиона динара, или близу 40% раније биланчне вредности свих актива!

Морамо дубоко зажалити, што не можемо прићи анализи биланса ни једне од још постојећих банака, да не бисмо, указивањем прстом на њу, изаввали можда какву панику међу њеним улагачима и повериоцима, и тиме јој нанели штете или јој можда чак и убрзали момент њене кризе. Можемо говорити