Економист

856

Исто то бисмо имали рећи и за мораторијум, налазећи да јето јошапсурднији и монструовнији метод помоћи пострадалим заводима. Мораторијум је, уосталом, тако опасан и тако старински лек, да га данас просвећене државе избегавају иу тако тешким ситуацијама, као што је н. пр. био Светски Рат. Мораториумом не бисмо наше зло, кризу нашег банкарства, лечили, него семо ватрпали и његово решавање одложили за доцнија времена: а онда би се понова нашли 105 истим проблемом, само још много

вамршенијим.

2. Да се створи Централа новчаних завода, мање — више принудним груписањем новчаних завода, и ув финансиско учешће државе. Овај предлог потиче из извесних кругова блиских неким банкама склоним паду, и циља очито на то, да државу директно увуче финансиски у задаћу спасавања завода који су се били рђаво ориентисали у својим пословима и спекулацијама. Наводи се нарочито пример Мађарске која је такву централу створила. Сасвим је међутим јасно, да се овако преношење губитака појединих банака на државу може провести једино тамо, где су банке у рукама политички моћних магната, који могу кров парламент да спроведу какве хоће законе и наметну какве било финансиске терете целом народу. Но такве ситуације не наилавимо свугде у свету, и не изгледа нам да би се такви трикови дали спровести кроз наш парламент. И с тога ова комбинација изгледа да ће пропасти у своме зачетку.

3. Спасавање новчаних завода ив неликвидног стања новим кредитима, домаћим пи иностраним, од којих би једни (кров Државну Хипотекарну Банку, савезе индустриских удружења и т. д.) растеретили новчане заводе њихових инвестиционих и дугорочних кредита, а други (кров Народну Банку) дали им довољно нових ликвидних средстава да могу привремено лакше одговарати својим улагачима и другим краткорочним обвевама. Тиме би се добило времена Ba даље санирање.

Овај метод показује се као најцелисходнији за прве моменте који су пред нама, нарочито кредитна помоћ Народне Банке. Но да би ова могла бити довољно снажна, и у сравмери са потребама целокупног нашег банкарства у овим тешким моментима, треба да она добије могућности повећања емиспоног контингента у кредитне сврхе, а да се тиме не створи психолошки ефект поновног запилажења у инфланцију, с обвиром на Baмашан садањи износ укупног емитованог контигента новча-