Економист
561
интересима привредних и банкарских кругова, које спомиње и »Објашњење«, требало би поћи истим путем, којим је пошла Пољска, те у Чековни Закон поново увести оне норме Меничног Закона, које шифанз шишапфв важе за чек. Једина сумња Комисије у погледу оваквог решења се састоји у могућности проузроковања у пракси сметње, т. ј. ако смо тачно схватили мисао »Објашњења«, у могућности равличног тумачења идентичних прописа. До овог равличног тумачења може доћи из два узрока: или због неједнаке стилизације дотичних прописа, или због различног схватања њиховог циља у погледу менице и чека. Прво да се избегну ти брижљивом редакцијом одговарајућих параграфа, а друго је посве оправдано право судске праксе, која под утицајем животних потреба и дубљег научног проучавања правних појава често пута иде даље слова закона, јер (Јесез зејгте поп езе уегђа eorum tenere, sed vim ac potestatem.) Osa стваралачка улога судске праксе не може, нити сме бити паралисана изумима законодавне технике. Да би се што јасније обелоданила опасност која постоји код прихваћеног од стране Комисије система, истакнимо једну претпоставку, која није вероватна но свакако је могућа : да ће Закон о Чеку у Скупштини бити изгласан, а менични закон одбачен или одложен до друге сесије. Шта ће бити тада са 5 23 Чековног Закона, који цитира прописе другог пројекта, који није добио важност закона >
Услед тога сматрамо, да би било најбоље за наше прилике, да следимо пример Пољске те унесемо у закон о чеку у потпуности све прописе Меничног Закона, који се имају примењи_вати на чек.
Ји
Аутори Пројекта при одређивању садржаја појединих прописа полазе од назора, који превлађује у последње време на континенту, да је чек једно средство ва обрачунавање, које замењује новац а које служи као инструмент за дизање сума с рачуна трасаирова или за вирманисање истих са тога рачуна на други. Чек вршећи ову функцију олакшава компензације и обрачунавање без готовог новца нарочито преко специалних институција, где су уједињени банкари (Сјеампо Нашзе, Сћалођге де сопрепзаноп — Завод за обрачунавање). Стварање таквих институција код нас предвиде 5 5 18 и 19 Порјекта (ср. »Обја-
Економист 57