Економист

969

потребно за живот, искључујући на тај начин сваки увоз туђег продукта. Ово је немогуће и код најразвијенијих привреда. Обично постоје два случаја која увек условљавају увоз и то: недостатак сировина за развијену производњу или недостатак пољопривредних продуката, потребних за исхрану земље. Према томе економска сарадња, манифестована у измени потребних продуката мора увек да постоји. Успех се мери по томе да ли је она, сведена на минимум или није. Тенденција сваке привредне организације и привредног подизања, своди се увек на смањивање увоза и то на најнужније сировине, које ће омогућити њихову прераду у земљи, подмирити потребу и осигурати радиност, од које зависи социјалан мир и безбедност радних класа. Међутим сви се боре против увоза готовог продукта.

Постоје два важна разлога који правдају ову тенденцију и то: 1. стварање благостања мирових маса због развијене радиности 2. обезбеђење земље у случају сукоба, особито у случају блокаде, која није искључена у оваким конфликтима, када је онемогућен увоз са: стране, тако да се земља мора задовољити са својом властитом производњом. Према томе, чим су њена економска средства већа тиме је подбрана боља и већи изгледи на успех, као и обратно.

Поред свих покушаја пацифистичког одгајања маса, опасност сукоба постоји и увек ће постојати. Данас постоје две опречне форме друштвеног уређења, које се међусобно боре и отимају за превласт, те поред све своје догматичке различитости, у једном се слажу а то је потреба одбране својих тековина. Човек који крије у себи и лаж и себичност и амбицију и грамвљивост пи пожртвовање и истину, носи у себи клицу сукоба, јер се сви ови елементи његове душе, међусобно боре. Васпитање може само делимично да умањи или успори њихово испољавање али не може потпуно уклонити. Увек ће доћи тренутак када ће се десити ерупција инстикта, који излази на површину и овлада човеком а тако исто друштвом т. ј. гомилом људи, где се дешавају исте манифестације као и код појединаца. И тако настају сукоби, које сваки човек па и свака заједница људи, мора предвидети и спремати се за њих, да их догађаји не изненаде.

Мислити о рату не мора да значи и жељу за њиме, већ страх и стренпња пред његовим доласком ради страшних последица, које увек доноси собом. Сваки рат је деструктиван по