Економист
878 =
носи опанак, 2. све већа страна конкуренција која угушује домаћу делатност, тако да наша кожарска индустрија не ради пуним капацитетом. То исто вреди и за индустрију ципела. Према томе обе ове индустријске гране нису достигле своју кулминацију развијања, те им се мора посветити сва пажња. Текстилна индустрија исто тако деломично задовољава потребе вемље тако да се сваке године морају увозити велике количине њених продуката. Металургијска индустрија најмање задовољава као целина, премда има многе услове за своје развијање. Велике наслаге гвоздене руде могу обезбедити њен просперитет. Код нас се налази важан рудник Љубија, један од најбогатијих на свету. Ова је индустрија у главном део некадање велике аустроугарске индустрије, са нарочитим центрима и улогама, које је сада изгубила и остала обезглављена. Ми нисмо били кадри да је поново оживимо и реорганизујемо према нашим потребама и нашим условима, што свакако показује само негативну страну наше организаторске способности. Има ту много разлога и узрока и ми ћемо споменути само најважнији а то је њихова етатичка форма, што је случај баш код најважнијих предузећа. Хемијска индустрија није органивована тако да може одговарати потребама земаљске одбране, која тражи за своје циљеве амонијак, авотну киселину, сумпорну киселину итд., све што ми не израђујемо никако или у недовољним количинама.
Из овога излази да је стање свих ових индустријских грана лоше и да му се мора помоћи. Потребно је извршити реорганизацију, која ће успети само онда ако је у вези са главним разлогом свакога рада а то је жеља за стицањем. Јасно је а потпуно логично да земаљска одбрана преко свога комитета мора промицати пи бранити индустрију, зато што је треба. Један од начина којим се то постизава налави се у осигурању делатности домаће индустрије. То значи да је потребно подмирити по могућности целу потрошњу земље домаћом производњом,а само у крајњој нужди примати туђу сарадњу. Џ зато и приватник и држава морају тражењем домаћег артикла обезбедити просперитет наше привреде. Не може се никако толерирати да држава врши своје набавке, које се предвиђају новим буџетом на А милијарде, у иностранству. Последице оваке привредне политике могу бити опасне баш данас у часу ове страховите кризе. Држава је дужна да својим поруџбинама