Економист

895

на 20 по сто а удео поморских земаља Континента пао на 18 по сто. Статистика показује слични исход у сваком правцу. Ма да број становника у Америци достиже свега две петине становништва европског, Америка производи више кукуруза, јечма и стоке него све европске земље скупа, а да и не помињемо памук, петролеум п бакар.

Општи закључак из ових бројки је јасан. Један од главних ревултата рата лежи у томе, што је Европу осиромашио и њен економски напредак обуставио. Америчка производња је превазишла европску у толикој мери, да под данашњим околностима нема наде да би се то могло надокнадити. Америка је, нема сумње, већ и пре 1914 живим темпом задобивала терен, али су расипање богаства и терет дуга које је рат наметнуо, огромно убрзали процес. Да се могао такав исход предвидети, до рата можда неби уопште дошло. У сваком случају немачки економист, др. Бруно Куске Вешпо Кизке тачно сумира данашњи положај кад каже:

Све до пред крај деветнаестог века економски и политички положја. Сједињених Држава у свету могао се још увек више или мање поредити с положајем ма које посебне европске Велике Силе. Америка је стављана на исти ниво с Енглеском или Немачком на пр. за сврхе економских срачунавања и статистике. Она је стајала покрај њих као једна од главних јединица У економском савременом саставу света. Од тог времена, пак, она је избила изнад њих врло нагло. Своју радиност и свој положај поче ла. је развијати у континенталним размерама. Она се уздигла. као какви TO рањ. Поредити је с ма којом посебном државом у Европи мора изгледати застарели појам. Да би дошла да тачне оцене њене снаге, европске земље морају све више и више поставити према њој, као економску целину, У једињену Европу.

Кад би Сједињене Државе ограничиле свој иввоз на сировине, полу-иврађена добра и храну, дејство њихове експанвије по индустрију Европе, било би знатно мање опасно ; али оне сад шаљу преко Атланског Океана готово све врсте иврађених добара, почев од аутомобила до ципела, која у пркос тарифама конкуришу с европским производима на европским властитим домаћим тржиштима. Ово значи, да Америка проивводи јефтиније и то у пркос високих надница, чијем се нивоу ниједна европска земља не може приближити. Амерички радник који обично није ништа друго до пресељени европљанин, ужива конфор од кога се врло далеко налазе његови другови у Фран-

1 Изузев, Велике Британије, Ирске и Русије.

Економист 59