Економист

898

не противе више таквим аранжманима, ма да су свесни њихове евентуалне опасности. Пишући о споразуму у индустрији челичне шине, г. Пју (Риоћ), секретар Енглеског Радничког Савеза Индустрије Гвожђа и Челика, вели:

Ако овај споразум, и развитак у том правцу учини крај убитачној конкуренцији, која је нагонила континенталне раднике да прихвате дуже радно време и која је смањила радничке наднице у земљама које учествују у конкуренцији, резултат може бити само благотворан. Аранжмани као што је овај, неизбежни су и сасвим у складу са савременим трговинским развитком.

Соппалисти на свом састанку у Бриселу стали су на исто гледиште, кад су признали, да »организација производње и равмене путем међународних картела може бити рационалнијом«, ма да може шкодити и раднику и потрошачу, ако није основана с пристанком и под надзором влада и парламената заинтересованих земаља. Да цитирамо још једном Централу Немачких Индустријалаца :

Потребно регулисање светских тржишта не може се спровести трговинском политиком и тарифама. Неограничена. конкуренција на извозним тржиштима изазива трговински рат и обарање цена, што мора коначно постати несносивим за произвођача пи спутавати обнову ратом уништеног економског благостања. Међународни картели могу балансирати штету п припомоћи сузбијању кризе.

У тражењу утопије г. Бриана, прешли смо дуг пут. Сваки пак корак на путу пружио нам је нов доказ ва потребом јединства, ако Европа жели да одржи своје материално благостање и свој светски положај. Видели смо да њен положај није више оно што је био. Други континенти траже места на сунцу и налаве га. Кад би европска обнова зависила само од развитка добре воље међу европским народима, изгледи би били даљни и тамни. Међутим, постоји једна јача сила, која ће се вероватно показати тврђим међународним цементом него пропаганда мирољубивих друштава или чак сам страх од рата. Сваку политику добрим делом одређују економске чињенице и ма да не претендујемо да је правилно схваћен властити интерес привредника коначно морално мерило, нема сумње да тај интерес врши врло дубок утицаја и на поступке појединаца и на поступке заједница. Економска тежња нашег доба је у правцу све већих јединица. Као што је у индустрији велико предузеће бацило у засенак малу фабрику, тако ће оргапизована производња и финансијска моћ једног континента помрачити