Економист

944

Од целокупног броја жељезничких пруга на крају године 19252 у дужини од 10.011 км билоје:

железница са нормалним колосеком од 1,495 M 6,756.7 км железница са узаним колосеком од 0.76 м 2,525.2 км железница са узаним колосеком од 0.60 545.9 км железница са узаним колосеком од 1 м 198.5 км

Осим тога на главним пругама било је 274 км. са дуплим колосеком.

Од ових железница припадало је држави 6.180.4 км., 42 вппиналним друштвима 2.800.2 км., приватним подузећима 1.030.7 км. У последњем броју укључене су и т. зв.»Јужне желевнице« од 580.8 км., које су у Септембру 1923 на основу Римскога споразума, који је санкционисан финанцијским законом за год. 1924-25, предате нашој држави. Било је дакле године 1925. државних железница 61.89, a приватних 32.290. У приватној режији налазило се међутим, само 582.6 км. (990), док у државној режији 9.130.7 км., што чини 919/) свеукупне железничке мреже. Од ослобођења до данас ми емо, према експозеу министра саобраћаја, Др. Васе И. Јовановића на конференцији представника привреде, технике и војске о жељезничкој мрежи одржаној у Београду дне 17. новембра 1926. год., изградили 547 км нормалних пруга, 110 км. пруге уског колосека 76 м и 140 км уских пруга 60 ем, дакле укупно 767 км са трошком од 914 милпјуна динара.

|

Питање вициналних железница до данас није скинуто са дневнога реда, Изгледа, међутим, да се влада озбиљно спрема, да се реши једне велике задаће и једне још веће дужсности. Не смије се напме прећи преко тога, да је наша држава у једну руку избегавала уређење одношаја између власника вициналних железница и државе, док је у другу руку њима одузела сваку власт над њиховим добрима тиме, што је та добра третирала као добра непријатељских поданика и ставила под секвестар.

Циљ јеове расправе, да прикажемо стање правних и пословних односа вициналних железница према држави прије рата и послије рата, затим да испитамо, којп су главни моменти у правном и финанцијалном погледу —, који би имали доћи у обвир при коначном регулисању питања. Имат ћемо прилику,

у В. „Економист“ 1925 број 3.