Економист

947

другим доприносиоцима предати основних дионица у износу примљених доприноса. Према томе финанциране су в. ж. у највише случајева тако, да је за покриће грађевне главнице држава дала 15—169/ , пинтересенти (опћина и градови) 20—220% |. а остатак од 62—659, намакнут је емисијом трвенственил OUOHUUG, које су претемсним делом биле пласиране код иностраних банака пи друштава.

За учинити посао рентабилним, држава је још друге мере удесила. Већ је у зак. од 1888. год. било одређено, да су државне железнице дужсне преузети посао в. ж. »ув накнаду фактимно насталих трошкова« (5 5.)али ова установа није могла у пракси имати жељена учинка, јер је рентабилност била врло двојбена. Стога је управа државних железница редовито са дотичним друштвима склопила т. зв. »нормални пословни уговор«, према којему су исте биле дужсне експлоатацију в. ж., које се прикључују на држ. мрежу, преузети и в. ж. осигурати удео у приходима, чиме је била пружена ако и не гаранција, а оно барем вјероватност примереног укамаћења. Приходи из путничког саобраћаја би се редовито делили на 509/,, а од прихода из промета са робом добивале су држ. жељ. извесну по тона километру рачунату режијску фикс пристојбу. Возарину (тарифу) могле су в. ж. одређивати самостално у границама, у концес. исправи одређеним. У год. 1905. измењени су већим делом пословни уговори ради лакшег обрачунавања, те премда су већ тада трошкови држ. жел. износили 62—659/, бруто прихода, ипак је за деобу узет кључ од 209/% за обе уговорне странке. Посебна врст пословнога уговора била је удешена код жељезница Загреб—'Чаковец (Загорска жељевница) и Забок — Стубица, према којима је држава била дужна плаћати годишње фике закупнину. Поводом за време рата насталих наглих повећања режиских трошкова, дошло је у год. 1918. до знатне промене кључа пословног уговора и ревизије начина установљења брутодоходака, али и овим новим уређењем доведени су у хармоничан склад интереси и једне и друге странке, а приватном капиталу била је и надаље осигурана рентабилност, и то у следећој форми, како је то г. Пањан (види Лојд из год. 1922) поближе износио: Код вициналних желевница, којих првенствене дионице добивају дивиденду од 3.59%/, или мање, остао је на снази стари кључ деобе до границе бруто прихода, који не премашује бруто-приход године 1918. Од