Економист

у"

со Ot Ovu

дина бити лишена знатног прихода и да ће примањем фикс одређене закупне суме увећавања прихода током будућих година ићи у корист једино државним железницама Краљевине СХС. О том се на сваки начин мора водити рачуна, јер је изван сваке сумње, да ће се побољшањем економских и финансијских прилика знатно повећати и рентабилност железница. Опште повната је ствар, да свака вицинална железница у првим годинама свога опстанка исказује слабију рентабилност, јер са својом саобраћајном функцијом треба тек. да постепено унапређује економски раввитак дотичнога краја. Из тих разлога вису у највише случајева вициналне железнице у првим годинама свога опстанка могле одбацивати ни за приоритетне дионице дивиденду од 5%, него су тако настале диференције пренашане као заостатци из једне године на другу, а за изравнање тих заостатака пружали су наду тек повећани приходи каснијих година.

Што се тиче друштвених управних трошкова, у том погледу стоје на првом месту трошкови одржавања заједничког железничког бироа, који изискује знатних трошкова ва покриће личних и стварних издатака. Сем тога настају већи трошкови код плаћања тантиема и хонорара члановима надзорног и извршног одбора појединих друштва, а услед постојеће скупоће морају се узети у рачун и већи ненредвидљиви издатци.

По искуству задњих година сви трошкови повећали су се толико да се паушална сума од 280 златних франака по километру може сматрати посве примереном.

Закупна сума била би дакле сложена од ових ставака: ануитет од 5%, на приоритетне дионице, које су биле 31. децембра 1918. год. у оптицају, кроз 70 година и рошнОВА управе од 280 зл. франака (динара) по километру.

Тражење, да се закупне суме плаћају златним францима или динарима, образложава се следећим:

Под империју Краљевине СХС. доспеле вициналне железнице, како је већ горе напоменуто, грађене су капиталом у предратним аустро-угарским крунама, па ту златну вредност репрезентују у пуном обиму и данас.

Не може се дакле ни при опењивању њихове рентабилности у случају закупа узети за основ друга вредност сем златна. Из стабилне златне вредности мора се полазити и из

Економист 65