Економист

965

јању појава у питању, према њиховом интензитету, статистика образује т. вв. »природне пределе« с обвиром на ту појаву. Већ, на пример, код порођаја или код смртности извесни крајеви показују резултате истоветне са резултатима у пограничним пределима другог среза, друге области или друге покрајине. Сви ти крајеви заједно чине једну природну област без обзира на политичке и административне границе. Постајање тих предела најбоље се може констатовати из графичких приказа, у првом реду из картограма. Из картограма »Густина становништва Краљевине СХС. по срезовима,« који је издала Дирекција Државне Статистике уз предходне резултате пописа становништва од 1921, види се, на пример, да су гранични срезови Фочански (у Босни), Бољанићски и Прибојски (у Санџаку), Моравички или Ариљски (у Северној Србији), у погледу насељености истог типа. Кад би се нарочито означавали природни предели насељености. на засебном картограму, ти срезови би дошли заједно у исти предео, ма да се налазе у три досадашње покрајине и три садашње области, док би опет други делови тих области спали у разне друге природне пределе настањености. i

Ми смо, примера ради, навели случајеве демографског диферирања одн. демографске сличности или једнакости. То у још већој мери, може да се примени на привредне односе. Природни предели могу да се образују према привредним критериу мима. У пољопривреди, на пример, према врстама производње, начину обраде, количини жетвеног приноса, просечној величини сопетвености, броју стоке и т.д. У индустрији такође према врстама производње, врсти и снази машина и остало, у саобраћају водом према сливовима река, у железничком саобраћају према густини и правцу мреже и т.д. У привреди је чак главни домен образовања природних статистичких предела; они се онда зову тривредни предели". Неки тај израз специфирају и говоре о »пољопривредним природним пределима«е, индустријским и т. д. Како је те пределе створила статистика због њених сопствених циљева, Георг Мајер их назива "статистичким сревовима или, ако су већег пространства, с'.атистичкам тровинитјама.“

1 Žižek, Grundriss der Slatistik, 1928, 8. 119.

2» J Mraz, Geopraphische Methode in der Stlatistik, Deutsches Sta-

'Tistisehes 'Zentralblatt, 1925, 8. 39. |

3 G. von Mayr, Štatistik und Geselischaltslehre, 1.191%, S. 148.