Економист

971

Тако је она износила податке за област десно од Дунава (десна обала), лево од Дунава, међу Дунавом и Тисом, десно од Тисе, лево од Тисе, између Тисе и Мароша и за Ердељ. Крајеви које је она међусобно одвојила, одиста су били различити по склопу становништва, привредним приликама и т. д., тако да су и сам спетем и његово конкретно спровођење наишли на леп пријем у статистичким круговима.

Али ми овај чланчић нисмо написали да покажемо само шта раде Немци, и шта су радили Руси и Мађари. Ми смо, и пре него смо потражили и довнали шта они раде, спонтано осетили потребу за извођењем нечега сличног код нас. На то смо били побуђени следећим околностима.

Најважнија операција коју је, после Рата, извршила наша Дирекција Државне Статистике, био је попис становништва. Он је у целој земљи извршен крајем јануара 1921, дакле пре изгласавања Видовданског Устава. Зато прва публикација са његовим резултатима (»предходни резултати«) и садржи поделу по тадашњим покрајинама. Покрајина је било свега осам, свака је од њих имала један скоро особен друштвени и привредни живот, и, већ по моментима који су у публикацији узети у обзир, прилично су се међусобно разликовале (по вероисповести, матерњем језику, густини насељености, односу полова, и по домаћинствима). Зато та подела, правно оправдана и дозвољена, била је врло прикладна и са гледишта статистичког. Али данас, та подела није више никако званична, чак би се могло тврдити да је наше законодавство не толерира. И Устав и органски закони показали су извесну одвратност провицинском систему, у најмању руку једну антипровинциску ноту. Њихова је тенденција да избију из државног живота сваки траг досадањих покрајина. Може ли онда државна статистика да се супротстави тим озакоњеним тежњама и да у свим својим публикацијама стално потсећа на вековну разједињеност нашег народа, давајући јој актуелну форму (као да још увек постоје). Јер треба знати да, једанпут утврђена, статистичка географска подела

треба што је могуће дуже да остане иста, ради упоредивости података. То је један од основних принципа статистичке науке.

Затим, има и приказивање по покрајинама својих недостатака. (Оне су пре свега сасвим неједнаке по величини (има од 200.000 и од 3,000.000 становника). а, ма да по правилу хомогене, често би се принципу социалне хомогености више од-

Енонпомист ~ 54