Економист

| |

- — i 997

из практичких разлога досад он исту не предлаже, но претпоставља проширење делатности државних кредитних завода у циљу привлачења у њихове благајне народних уштеђевина, које се сада пласирају у приватне банке. На име, он препоручује уједињење Сазг5е 4'Ерагопе и поштанских завода, преко којих иде поштанско-чековни промет, и приближавање операција истих операцијама приватних банака на текућим рачунима. Исто тако он заступа оснивање комуналних банака по угледу белгијских, департманских банака и радничких банака по угледу американских синдикалних банака. | = Нредложене мере можемо само поздравити, јер данашња држава. није социалистичка те одбацује национализацију приватних банака; али у исто време она не сме да буде класно-буржоаска држава. »Република банкара«, дакле није позвана, да брани приватне банке од конкуренције својих властитих новчаних завода или кооперативних банака, осниваних од стране радничке или друге класе. Али ова идеја Шастане-а није ни издалека нова. Одавно је била прихваћена у Русији, где је најјача банка била Државна Банка и где језнатни део народних уштеђевина био уложен у Државне Штедионице (Государственнија Сберегатељнија Касси), Иста је идеја остварена и код нас где постоји Државна Хипотекарна Банка (раније Управа Фондова) и где у задње време нагло напредује Поштанска Штедионица. Могућно је да је у Француској отпор против конкурената, који врше велике банке, јачи но у наведеним славенским земљама или у по писцу цитираној Америци п Белгији, али наравно, и тамо исти-може бити савлађиван. Много је теже питање, да ли ће државни новчани заводи бити у стању да пружају улагачима исте користи и комопије, као што то чине приватне банке. Ван сумње да су улози најбоље обезбеђени у државним заводима, чија се пропаст не може замислити без државног банкротства, које дубоко потреса цео економски живот земље. Али државни заводи су много мање способни да корисно пласирају капитале, њихове активле операције су шаблонске те не приносе велике добити. Уопште њихов рад подгризује формализам и бежање од одговорности, они су прожети бирократским духом, њима фали окретност пи кулантност приватних банака. С тога не зарађујући много на активним и неутралним операцијама, државни новчани заводи нису у стању плаћати својим улагачима знатну камату. Дакле засада потискивање приватних банака кооперативним и државним заводима са привредне позорнице јесте једна утопија. Али постојање једних поред других треба желети. То је главна садржина. приказане књиге. Она се не истиче дубином и објективношћу, али је написана живо и занимљиво, пружа средњем читаоцу факта, која му нису позната, те натерује мисао да тражи нове путеве за решење проблема о банкарским злоупотребама. Најслабије је разрађена идеја државне контроле над банкама, а та идеја наилази на најенергичније приговоре и њено је остварење скопчано са највећим тешкоћама. i 215 Те