Економист

15

Наш увоз шећера износио је.................. 10,854.082 kr.

Наш извоз шећера износио је................. - 5,304 489 кг.

Остало нам је, према тому (кад би сва преостала количина шећера, т. ј. 95,440.398 кг., била потрошена, искључво, за исхрану !), по 7,3 кг. шећера, на главу и на годину.

Горе не споменуто поврће, па ни зеље ни воће, није могло бити узето у обзир за овај рачун, а то из више разлога: код "нас није још извршен попис благородних воћака 2 па је с тога врло тешко одредити им принос; наша статистика увоза и извоза има извесне неодређене рубрике, као, на пр., »баштенско биље« п »остало воће«, док увимље, одређено, у обвир само грашак, сочиво, боб, купус, лук, патлиџан, паприку, тикве и бундеве, односно шљиве, јабуке, крушке, орахе, смокве и кестење ; немогуће је одредити у колико извесне намирнице, као, на пр., тикве и бундеве, се употребљавају за храну људи или животиња; немогуће је одредити колико воћа, поврћа и зеља пропада, или бива недовољно искоршићено због лошег газдовања, или због незнања“ домаћице; немогуће је, најзад, одредити ону количину воћа, зеља п поврћа, што је наш сељак често хотимично уништава, кад се враћа својој кући, а није могао да га прода по оној цени, по којој је он то хтео. Рачун, дакле, не би могао да буде ни апроксимативан, ни у ком случају, па сам за то од њега рађе и одустао.

Количина просечно потрошених животних намирница код нас, на главу и на годину а у току раздобља 1924—1925, износи, дакле (дакако, тек приближно !):

пала ба + ви aaa таван пи ЊЕ 280.29 e. Ме ва а S re O AA OP O n a RA O O OR ROE OTO 19—., При ава 2 2. ПЕЧЕ тв а И ЛИПИ а стара Рот |. ле млека... az а тла ПИ не ата ТЕ 116,6 лит. ДОПА „ea Mom rar M KON M Bi rana la im a ra E 176,4 KOM. MG: DI aaa era ae PO: a coa OE a a а. 57) EO) ITD Taj pe So: COO a POR RJ те {POJEO

" Код нас није вршен ни попис обрађене земље од Уједињења ; још није тачно утврђена ни пољопривредна површина; премерено је земљиште тек у Војводини, Хрватској и Славонији, Словеначкој, Босни и Далмацији.

% Због тог невнања расипљу се, при приређивању јела, многи његови важни састојци. По А. Отобјаћп-у израчунао је неки енглезки социални економ, да енглезке домаћице, због незнања, троше, преко потребе, око два милијуна марака годишње !