Економист

45

Можда би неко од читалаца зажелео, да се, после овога излагања, даде и прогноза за судбину клаузуле највећег повлашћења у будућности. Ово би, свакако, било интересантно, али, нажалост, немогуће. Послератна трговинска политика формира се, не само према економским поступањима, већ п с обвиром на многе друге, а специјално на политичке равлоге, — и услед тога и ограничење највеђег повлашћења и реагирање на та ограничења добија неодређене, а често пута и неравумљиве форме. Мора се дакле сачекати, да се трговинска политика ослободи од страних примесака, па да добије правац, који јој диктују правилно схваћени економски интереси.

ИТ.

(О државним концесијама

Како је стварање наше нове државе само по себи, истакле реформу постојећег законодавства, које се затекло у моменту уједињења, а које је било локално и партикуларно, као и стварање новог законодавства које се показало као потребно услед промењених економских и социјалних односа, то је Видовдански Устав створио једну нарочиту институцију, непознату у ранијем парламентарном животу, Законодавни Одбор. Тај одбор има задатак да изврши изједначење постојећег покрајинског законодаветва. У томе циљу стављена је у његову надлежност чл. 139 Устава и ревизија свих концесија издатих до ступања ua снагу Видовданског Устава.

Према овоме, поставља се питање да ли се ова уставна одредба односи на све концесије, како на оне које су конститупсане пре уједињења одн. !. децембра 1918. године, дакле пре стварања наше садање државе тако и на оне, које су конститупсане после уједињења све до појаве Устава. Краће речено, да ли се ова уставна одредба односи и на оне прве, т. ј. на оне, издате по покрајинским законодавствима пре уједињења.

Ми мислимо да се ова уставна одредба може односити само на ове друге, издате у времену од постанка наше државе па де појаве Видовданског Устава. Ту је потребно да се изврши ревизија свих оних концесија, које су издате на основи разних уредаба и правилника, који су по потреби и на брзу руку