Економист

52

која је била против доношења закона о чеку. Она је сматрала. да је опасно укалупити чек у законске одредбе и на тај начин спречити његову природну еволуцију која му се намеће развићем пословних односна, понаособ банкарских. Веровало се. да ће доношење закона о чеку делати негативно на употребу чека, јер ће такав закон неминовно морати предвидети разне санкције, које могу ограничити употребу чека. И нарочито. противници закона о чеку подвлачили су неоспоран факат, да је употреба чека у Немачкој јако развијена, и да се стално развија и ако не постоји закон о чеку. Поред свега овога, крајем прошлог века је створен један јак покрет у корист доношења. закона о чеку и после великог интересовања које су показали готово сви пословни кругови за ово питање, донет је закон с чеку тек 1908. Овако позно нормирање чека путем закона у

Немачкој објашњава се горњим излагањем.

___По нашем ехватању, потреба да се правна природа једне исправе као што је чек регулише путем закона, неоспорно је од велике користи за правилно развиће послова који се врше посредништвом чека као платежног средства. Утврђивање рока за презентирање, услови протеста, одговорност за чек без покрића, застарелост, обавезе чековних лица, могућност опозива, природа чековног покрића, и т. д. . ., све су то елементи од првокласног значаја за правилну и успешну употребу чека. Истина је, да они могу бити регулисани на основу пословних трговачких обичаја, али у данашњим развијеним и напредним економским приликама, обичаји су постали несолидна база за правне послове и нису познати свима онима који учествују у економском животу, а то су данас махом сви грађани једне државе. И правосуђе се налази у једном тешком положају, ако путем аналогије и на бави начела општег права треба да доноси одлуке по једној исправи, која има све знаке једне самосталне правне исправе са својственим правним спецификацијама. У таквим случајевима неправичности су неминовне. Уопште цело трговачко право је творевина економских односа који се развијају готово независно од позитивног законодаветва. У питању регулисања правних норми које имају економски и трговачки карактер, законодавство је споро им не стиже, да оним темпом регулише нове односе и нове исправе са којим се они појављују на површини данашњег интензивног пословног живота. Али се међу тим правним иновацијама истичу увек важнија, која неминовно захтевају интер=-