Економист

Ем ха,

једне од најбољих студија о чеку у нашој предратној правној литератури, — исто тако и енглески закон не говори изрично о покрићу, што и не помишља да другчије може бити»... Интезивна употреба чека захтева, дакле, јаке моралне особине једне средине и свака злоупотреба чека од стране издаваоца има се сматрати као мрља нанета његовој части. Само са таквим појмо-_ вима може се од чека створити једно успешно платежно средство са великим економским позитивним последицама. У интересу стварања једног оваквог морала, можда је било умесније унети нешто строжије санкције у пројекат закона о чеку, него оне које су у пројекту пр. едвиђене за чекове вучене бев покрића. У нашој средини, специјално србијанској, употреба чека је сасвим примитивна. Наши београдски новчани заводи често на место чекова употребљавају банкарске упутнице и овима се служе њихови комитенти. Сам трговачки сталеж код нас врло слабо оперише са чековима у унутрашњем промету. Што се тиче приватних лица, међу њима има само један мали број, који је боље образован у банкарским пословима и који се зато служи. овим банкарским упутницама или чековима. Дакле, за интерну употребу чек је код нас врло слабо употребљен и таква се употреба неће изменити ни после доношења закона о чеку, ако се не предузму потребне одговарајуће мере. Као једна од првих мера треба споменути једну срачунату пропаганду коју су дужни новчани заводи спровести, било самостално, било преко њихових професионалних установа. Тој пропаганди треба да буде циљ: упознавање наших широких маса са свима оним користима које неминовно произилазе из употребе чека. Та се пропаганда може водити преко јавности, путем кратких -и прецизних циркулара, преко згодних малих књига, преко свих комора и њима сличним установама. Сама би држава дала доказе велике мудрости, ако би за један извесан број година ослободила чековне бланкете сваке таксе, па и оне минималне 'од 0.50 динара, која се данас плаћа но закону о таксама. На тај би се начин чек фаворизирао и постепено би продирао код широких маса, док не би постао, једна неумитна потреба. Оно што би држава изгубила на овој такси то би накнадила на отварању нових.текућих рачуна, чији би се број употребом чекова неминовно повећао код новчаних завода. Оваква једна систематска пропаганда инспирисана од стране самих банака, а потпомогнута од стране надлежних фактора, дала би несумњиво позитивне резултате. :