Економист

105

Како стоји ово питање >» Да ли је тачно да су портери као повериоци оштећени, а ми као дужници обогаћени" Да ли портери имају право захтевати — ако су збиља оштећени обештећење > Да ли, најзад, ако је обештећење умесно, то. обештећење има да падне на наш терет >

Да би се могао дати тачан одговор на сва горе постављена питања, неопходно је потребно: проучити и изложити — и то у потпуности а не само у појединим фрагментима — цео проблем принудног курса, т. ј. све појаве које се јављају као последица његовог завођења. У погледу ове потпуности проучавања и ивлагања француски портери учинили су — не испитујемо да ли случајно или намерно — једну крупну грешку. Они указују на име; само на један фрагменат т. ј. само на једну последицу из целог питања, и на основу тога, што се тај фрагменат приказује као тачан, изводе закључке у своју корист. До сасвим · друвчијих закључења пак долази се, као што ћбемо мало час видети, кад се напусти то фрагментарно проучавање, па се проблем проучава онако како се мора проучавати, т. ј. у целости у потпуности, са свима његовим последицама.

Принудни куре је једна нередовна мера, која, по својој природи и по своме ефекту, долази у ред оних привредно-политичких (монетарних) мера, које редовно наносе незаслужену штету (често пута велику штету) интересима једног доста великог броја привредних јединица, док опет, с друге стране, доносе, опет незаслужено, користи другом исто тако великом броју појединаца. Као правило могло би се утврдити, да ће услед принудног курса, бити оштећене све групе поверилаца, а да ће се користити све групе дужника.

Држава која доноси декрет о принудном курсу потпуно је свесна ових последица. Она је, на име, потпуно свесна тога, да ће принудни курс највероватније оштетити интересе поверилаца, а користити дужницима, —- али она ипак декретује птринудни курс, кадгод то буде захтевао један виши државни интерес. Оправданост принудног курса могла би се укратко овако формулисати : штета коју ће услед принудног курса претрпети известан број појединаца (поверилачке групе) мања је од штете коју би претрпео државни интерес, ако принудни куре не би био заведен.

Из овакве мотивације —- повив на један виши државни пнтерес којп императивно вахтева завођење принудног курса