Економист

И" | 113

Енглеска: СД. А:

1925 Децембар ---....--.---------- 18,2 159,0 о Бану апр 15525 159,2 Иби Фебруар = а 15,8 157,6 4.920 Мао 05 152,9 T996 Adria 150 150,9 1996 Мај ....--..-----.-с----------- 188,2 1592 Обје IE II NEI JO: 152,0 ПОБ им И || 0 19,5 4996 AnuyCnM O. O JO. JAR i. OJO: 16 1)5 1&7,6 1996 Септембар ......-........-.-.. 1256 18,2 1926" Октобар << = а = а не е 46,0 1&8,5 1926 Новембар 5 = 1610 150,9 (об ецем бари а 16 1&7,9.

На тај начин утврдили смо, дакле: да је пад цена настао због повећања куповне моћи злата. Нећемо погрешити, ако казмемо, да се овоме узроку има приписати 9—109/) од укупног пада цена. Ако су цене нашим производима пале још више, него што је оправдано услед повећања куповне моћи нашег динара за 3,59 с једне стране и повећавања куповне моћи злата за 9,59/) с друге стране, ово долази стога, што се ми појављујемо на светској пијаци са продуктима пољопривредне производње, чије се цене још и сада налазе под утицајем ванредне светске жетве 1925. године.

Према томе целокупан пад цена зависи од три узрока: 1. sa 3,50, mene су пале услед поправке динара и у даљем са насталом стабилизацијом наше валуте — ми се можемо надати, да нам наша валута неће донети каква изненађења. Па како је пад цена јако неповољно утицао на целокупну нашу привреду, ово је уједно једна напомена за све оне, који пропагирају »постепено снажење наше валуте«.

2. За 7,99) цене су пале због посебних прилика око уновчавања пољопривредних производа а у вези са резултатима жетве 1925. године. На тражњу и подуну ових производа још и сада утичу залихе и стокови обравовани из вишкова жетве

1995. години. Ипак можемо сматрати овај узрок као Cause

ai O чији утицај ће несумњиво у току времена нестати.

· Много је важнији и озбиљнији трећи узрок — пове-

сео куповне моћи злата, које је проузроковало пад цена још

за 9 |: Може ли се ово повећање сматрати као стална појава

или не > Истина је да је индекс цена у Сев. Америци (Сједињеним Државама) и до сада внатно осцилирао и то;

Економист | ' 8