Економист

138

вала по Америци и прикупљала улагаче и акционаре. Кад је банка престала да плаћа оштећени су нападали издаваоца уверења, сматрајући да је ово издато влонамерно, а оно је потпуно законито и могла га је добити свака банка, пошто код нас важи систем концесије. Банкарски посао, и сувише компликован не може се шаблонисати и акционар, улажући новац, х хоће по својој вољи њиме да управља. Све што држава може да уради то је да пропише услове за оснивање банака, као што у осталом прописује и ва сваку другу радњу, и да тај рад стави под јавну контролу, т. ј. да објавом биланса. омогући сваком интересенту да прати рад сваке банке. Рђав рад, ако штети интересе појединаца спада под надлежност суда, а не под контролу Управне Власти. Мора се признати да је увек било малверзација у раду банака — после рата нарочито, али је величина тих малверзација сравмерна са величином посла и можда је много мања у сразмери са обичним радњама, које измичу јавној контроли. Има у главном четири врсте : малверзација : !. Против фискалних интереса државе. За заштиту ових интереса дато је право држави специјалним законима да може преко својих органа вршити прегледе књига и пословања п овај пројект није могао да да никакву већу сигурност ове заштите.

1. Противу интереса малих акционара. Велики проблем заштите малих акционара није овим пројектом ни додирнут, и ми смо с тим сложни, јер по нашем мишљењу мали акционар нема право на нарочиту заштиту, ма да то питање постоји.

2. Противу интереса депонената. Интереси депонената ваштићени су Кривичним Законом и реформа ове заштите, ако је потребна, има тамо да се врши. Ипак је добро што је овим 0 TO) питање додирнуто, кажемо додирнуто, јер оно што

е налази у 95 44-46 је од мале важности,а уз 546 стоји : »Да be ce, y A. да се не нађе у заводу довољно депонованих хартија од вредности за подмирење свих депонената, депоненти пз марити по сразмери нађених гартија«, као бесмислица има потпуно да испадне. Депоненске тражбине су тражбине по праву сопетвености и кад ствар постоји има се издати сопственику бев обзира на друге тражбине истог вида.

55 Противу титереса поверпоца. Ово су управо једини интереси па које је овај пројект обратио пажњу. Интереси повериоца су угрожени рђавим операцијама банака из којих резултирају штете. Операције могу бити рђаве због узрока неза-