Економист

145

Од основног улога Дин. 44.8 милиона Од редовног улога Дин. 166. милиона

под условом да се никаква помоћ или накнада не изда и да ревивиско одељење својом режијом не оштети знатније фонд (5 36). Као што се види средства фонда су на око доста знатна, тим више што ванредни улог може сваке године изнети колико и основни т. ј. сваке године по 25 милиона дин., па ипак се мора рећи да је фонд образован произвољно и да његов опстанак зависи од случаја. Истина ова је произвољност коригована прописима 5 33 који говори о државној субвенцији и 5 34 који говори о издавању обвевница на рачун прихода фонда. Пројект је предвидео дакле све што је могао да спасе фонд судбине предратних закона о фонду за накнаду од града и угинуле стоке. Ми смо већ говорили да улагачи немају права на накнаду пропалих улога па баш под условом трајно обезбеђене функције овог фонда те се неправда још јаче показује. Пројектом је повређен принцип права својине и право слободног располагања имовином. Њиме је наметнут заводима обавеза плаћања накнаде лицима, са којима они немају никакве везе и то не мала обавеза. Завод који има 20 мил. капитала и резерве и толико исто улога имао би плаћати редовно годишње по 40.000. дин. поред основног улога од 200.000 дин. Осим тога може се врло лако десити да сваке године плаћа на име ванредног улога по 200.000 Дин. Централа би могла по закону решити да се накнади 500/, улагачима три пале банке, чији улози износе око 300 мил. дин; она би дакле могла још у првој години разрезати на своје чланове 150 милиона дин у виду ванредног улога.

Ако се хтело и противу свих принципа да се улагачима пружи заштита у оваквом виду, онда су зато стајали други начини толико исто ефикасни али логичнији и правичнији.

Први би био, у законској принуди да сваки завод овлашћен на примање улога образује из својих средстава специјалну реверву, чији би се пласман такође законом прописао. За ово већ имамо примера код осигуравајућих друштава, чије резерве премија имају бити пласиране по унапред утвр ђеним прописима.

Други начин је у етатизирању пријема улога. Ако дрожава ематра да је нумено заштитити улагаче нека одузме заводима право пријема улога, нека образује своју институцију, па нека ова врши даљи пласман, од прилике као што ради Држ. Хипот. Банка или Пошт. Штедионица. На овај начин не би заводи били

Еноно мист 10