Економист
180 је требао сељак да буде силом истргнут из зеленашких руку и спасен од пропасти, законом о пет дана ораће земље. Кнез Милош је још 1836. издао наредбу, да се у селима на кућу баштину, два вола и краву нико задужити не може, т. јделови земљорадникове имовине не могу бити узети у залогу за дуг, нити продати егзекутивним путем за наплату његових дугова. Доцније, !865., 5 471. Грађанског Судског Поступка допуњује се одредбом, да се сељак не може задужити ни на два дана земље; а ова је допуна несумњиво била обнављање (рецепција) већ поменутог указа. Но како је овај део имања земљорадниковог, изузет од задужења, био врло мали, и недовољан за опстанак породице, то се 24. децембра 1873. (са важењем од 1. јануара 1874.) доноси законска допуна 5 471. Грађанског Судског Поступка, као Tau. ба, по коме се земљоделцу не може узети у попис и продати за дугове: ».... Један плуг, једна кола, два вола или теглећа коња, мотика, секира, будак, коса и толико хране колико је за њега, породицу и стоку потребно до нове хране; поред тога на сваку пореску главу, била она од данка ослобођена или не, ако јој је само главно занимање земљоделство, живела она у селу или вароши, пет дана земље рачунајући дан на 1600 кв. хвати, била земља чиста, под гором, воћем или виноградом, заједно са необратим плодом; исто тако и кућа са зградама и плацем до једног дана орања. Имање ово побројано не може ни сам земљорадник продати или ма којим начином отуђити. — Но ако би се вемљоделац у нужди налавио због каквог елементарног случаја, као што су : поплава, пожар или неродица, или ако би му стока угинула, или би му потребовало новаца да семе за усев купи и т. д., он се може задужити, али само код јавних каса, но и у овом случају не може вадужити два дана земље и кућу с плацем. — Ако би земљоделац више од пет плугова земље имао, остаје њему да одреди која ће му се земља продати. — Бана ова не мења ни у колико наређење закона од 4. децембра 1867. године, односно продаје ових добара у тамо изложеним случајевима: "»У тач. 4., 5. и 6. побројане ствари продаће се, ако се том продајом има подмирити штета, коју је кривац учинио злочиним делом, преступљенијем или иступљењем учињеним из користољубља, или преступљењем нарочито учинио; нити се она односи на случај кад се имају да наплате државни и општински трошкови.« Овај је законски пропис допуњаван још једном,