Економист

185

пмати ма какву вредност и њино обвезивање по меница неће за њит вредети ни као обична грађанска обвеза«. (Овој тако необично драстичној правној одредби, којој такође нема равне, ни сличне, нигде у целом свету, и која би — да је ступила на снагу — несумњиво имала чисто анархичне последице, дошла су тумачења чл. 43. и 44. да протумаче, ко се све има сматрати земљорадником и титуларом ове повластице, да ако узме новац на зајам и потпише меницу, онда он уошште не мора враћати новац и његов потпис нема никакве обавезе за њега ни у ком смислу и ни пред којим судом у овој земљи. Ти чланци наиме утврђивали су, да се сваки грађанин ове државе, живео он на селу или у вароши, има сматрати земљорадником, ако обрађује земљу сам или са својом породицом и у главном од ње себе и своју породицу издржава, па ма се они или чланови њихових задруга одали и другим споредним пословима, као почесној спекулацији, повременом извозу, пиљарењу, сушењу шљива, кувању пекмеза, печењу цигаља, возиоштву (киријаштву) ит. Д., у циљу повећања свога дохотка ; а ако живе на селу онда ће се још увек третирати као земљорадници, па ма били »у покушају да се одаду трговини, па чак и протоколисали фирму трговачку пли извадили механско-кафанско право, ако се у истини нису одали бвим пословима као главним занимањима; или ако, живећи на селу као занатлије, терзије, абаџије, ковачи, бојаџије, колари, столари, зидари и т. д., имајући своје вемље, поред обрађивања ове, баве се и тим пословима«.

Овде је појам земљорадника дакле веома растегнут, и дато навлаш маха безбројним дужницима да се сасвим извуку из сваке своје обавезе, ако утврде да су протоколацијом фирме били »само у покушају« да постану трговци или механџије али да им то после није остало главно занимање. Нас дубоко чуди овакво држање нашег законодавца, који као да је у нашем привредном животу и кредитним односима хтео да ободе људе на нелојалности, па чак и отворене преваре. — Но и наша јурисдикција је заузела један чудан став у тумачењу намере законодавчеве о заштити земљорадника; па и по до сада важећим законима, ако би се земљорадник у тренутку закључивања меничног зајма, свесно лажно представио повериоцу као земљо- | радник и евентуално приложио и уверење о. протоколацији фирме, па се доцније у времену полиса у циљу продаје његовог имања он представи као земљорадник, и докаже се као такав '