Економист

195

нова или државних банака. Или му је требало отворити зараде другим пословима н. пр. зимским занатским радом, државним градњама путева, железница, зграда ит. д. Место свега тога прописати законе, да сељак не сме плаћати више од 129, камате, да не сме задужити ни продати известан део свога имања, и да се не сме менично обавезати, значило је само стезати га око гушеи отежавати му кретање и онда, када су га најтеже неприлике вадесиле. У таквим неприликама он је морао изигравати те законе који су му били тешки као камен на врату, и тражити повериоце који ће бити вољни да буду његови саучесници у изигравању закона. Како је наш сељак постао међутим отресит и разборит, вешт у изигравању не само закона, него и својих поверилаца, то је природно да су се зајмодавци трудили не само да се добро наплате за свој ризик, него и да се и најгрубљим методама служе да не би били изиграни од сељака-дужника. Они су једно време тражили од сељака, који се издавао ва трговца, да уз меницу приложи п уверење о протоколацији своје фирме ; но како је наша јуриедикција стала на гледиште, да се оваква протоколација фирме може схватити само као »покушај« одавања трговачком позиву, и да се менични дужник који се доцније врати земљорадничком послу има ослободити меничне обвезве и оставити само у грађанској, а уз то ослободити и сваке кривичне одговорности, макар да је то све учињено и смишљено у злој намери преваре повериоца, онда су зеленаши измислили досетку, да сељак-акцептант фалсификује својом руком на тој меници још и потпис каквог грађанина као жиранта или авалисте: у случају ако не би о року уредно платио меницу, сељак би имао да кривично одговара за фалсификовање потписа свога жиранта'. У овом случају сељак је неоспорно био свестан ужасне кривичне одговорности у коју се уваљује, и да се тиме предаје везаних руку и ногу на милост и немилост своме повериоцу, који га тада може шишати и дерати како хоће, ако му о року не може да плати меницу. Забрањујући му просту и легалну употребу менице, закон баца сељака у овакве бездушне и свирепе ситуације. Ми дакле понова подвлачимо факт, да се више не може одржавати верзија о толикој игноранцији нашег земљорадника, да му се не сме дати меница у руке. Нарочито се не сме

: В. о томе Др. В. Митровића, ос. с. (»Менична неспособност сељакова«, у Архиву ХУШТ, стр. %32),.