Економист

: 199

о року потпуно исплаћена, сасвим је књишки застарело. Меница је данас инструменат и краткорочног и средњерочног и дугорочног кредита; служење овим инструментом појевтињава све ове три врсте кредита, и сви се привредни редови могу, благодарећи продужљивости меничног плаћања, служити овим инструментом. Из којих разлога онда забрањивати нашем најмногобројнијем привредном сталежу — сељацима да се овим инструментом служе, и да помоћу њега долазе код првокласних зајмодаваца до солидног и јевтиног "кредита ; Зашто баш овај привредни ред, који највише пати од оскудице капитала и највећма је упућен на кредит ради унапређења своје производње, упућивати на најнесолидније и најскупље кредитне изворе 2

Изгледа, да се сав страх од менице у рукама сељака васнива на томе, што су много пута сељаци плаћали огромне камате на своја менична дуговања, па и сасвим испропадали због тога.

Поводом ове околности потсетићемо најпре на то, да скупоћа кредита зависи од конкретних прилика, места и времена, и да она не погађа само п увек земљораднике. Код нас после рата, у целој нашој држави, кредит је био необично скуп за све привредне слојеве и у свима облицима. Чак и најбоље трговачке и индустриске фирме плаћале су прошлих година каматну стопу од 30%, па и преко тога. Нарочито у случајевима, када би какво подувеће нагло равграњавало свој посао, или кад би се загазило у нове градње и зидања, па се на по пута стало, услед недостатака капитала, онда је кредит бивао немилосрдно скуп. Мени је н. пр. познат случај једнога великога индустриалца, једног од најбогатијих и најугледнијих људи предратне јужне Србије, који се услед проширивања послова запетљао у низ меничних обавеза, на које је после морао да плаћа камате по 409, п више, и те скупе камате умало да га нису упропастиле. Познат је читав низ случајева у Београду, да су појединци почели да зидају зграде, санаторије, хотеле, па су се при крају морали да служе кредитом који их је коштао просечно преко 40%, тако да су многи од њих потом тотално испропадали, и изгубили све оно, што су. уложили у зидање тих зграда. Страховито велики број трговачких и индустријских подувећа пао је под стечај или обуставио рад, услед тога, што су им велике камате на позајм_