Економист

220

Предложени буџет по струци сточарства смањен је тако од 48 милиона на 23 милиона, цео буџет Министарства Пољопривреде предвиђен у 543 милиона смањен је на 222 милиона. Тако је дакле дошло до тога да се највише штеди на подацима ва пољопривреду и ако се увек и на сваком месту пстиче како је 85% народа — пољопривредник !

Заиста, већи тврдичлук није се могао испољити према овој важној привредној грани.

Међутим није све зло у овоме, нити би одмах и само тиме било поможено ако би се дали велики кредити ва сврхе сточарства. Неда се сточарство унапредити, неће сточарство процветати ма како велике кредите давали, ако нема услова који његово напредовање изазивају. Природни су услови ту, али оно што од човека зависи тога нема.

Пре свега код нашег народа је слаба просвећеност. Народ је по природи бистар али непросвећен и не зна да цени важност и благодат свога занимања, свога тежачкога, ратарског, сточарског, свога пољопривреднога занимања. Он та занимања сматра за неки нижи посао и тежи да га се ослободи. Држава покушава да кров ниже Нољопривредне школе унесе образованост у народ, да популарише и омили пољску привреду. Ма шта бива. Сав тај подмладак разбегне се по разним државним службама. Ретко да се ко врати у село на своје имање, а ако се неки и врате они оду у општинске деловође пи очит су пример како има леба без мотике.

Ветеринарска служесба је посве неуређена, те нам заразе пустоше по земљи. Годишња штета од сточних зараза цени се на једну милијарду динара. Свињека куга, метиљ код оваца п говеди и многе друге заразе многоме домаћину сасвим униште чопоре и стада, те дигне руке од даљег гајења и ограничи се само на најнужније за личну потребу. Наука има средстава да се овоме злу стане на пут, али државна управа не стигне да изведе потребну органивацију. Крајње је време да се то учини и да се заведе обавезно: и у прво време бесплатно затититно пелцовање. |

Саобраћај код нас скоро п не постоји, а нарочито га нема у сточарским 11 воћарским пределима.

Ко је мало више путовао по нашој земљи у разно доба године, могао је лако доћи до горког искуства, да је наша отаџбина једна скоро непроходна земља.