Економист
99 [0]
==
samih štedionica u očima njezinih ulagača. Jer ako зе тога 1 ргznati da su mnoge štedionice zlata zavrijedile SVOJIm općinama, davajući ım neograničene kredite (za investicije) u časovima и do njih ne bi nikako i nicde bile došle, s druge strane ne smiju se zalvaratli oći pred istinu, da su općine u većini slučajeva ıiscrpile skoro sva novčana srestva štedionica ı učinile ih kržljave za svaki drugi rad. A što Je najglavnije, to Je da se općme prema svojim štedionicčama nikako ne ćute, kao prema drugom kojem svojem ИЕ u ulozi dužnika, koji mora da redovito plaća kamate ı otplaćuje dug.
Svejedno, ı ako priznajem dB Je la zabrana sklapanja zajmov kod svoje \ laslite Šbedignice vrlo dobra mjera, ipak sam mnjenja da se može tu naći srednji put, naznaćujući do kojega dijela svih uložaka (petine ıli desetine) mogu štedionice predujmiti svojim općinama novaca, alı ovo onda uz Jednu bitnu promjenu sastava uprave štedionice. Po nacrtu zakona sva se uprava štedionice bira po općinskom vijeću, ı to tako da polovica bude izvan toga vijeća. Medjutim tu bi trebalo uvesti КЕ anski sistem biranja, po kojem ulagači izbiraju iz svojih redova a n, a ?/. vijeće. Ovo bi dovelo u Jaći dodir ulagače ı zavod, ı Био bi kadro da probudi veći interes među njima, dajući im preko njihovih izravnih predstavnika u upravi pravo nadzora ı sudjelovanja u upravljanju sa zavodom, kojemu su oni povjerili svoje prištedmnje.
Немачки музеј
У Минхену отворен је маја месеца 1925. год. »немачки музеј« (Пешћвећев Мизешта) као жив приказ целокупног привредног, техничког и научног рада свих Немаца.
Овај музеј може и мора се назвати највећом културном творевином Немства, ане превазилази се мера, ако се утврди, да је тај јединствен музеј највећи и најпоучнији целог света.
Оригиналним машинама, апаратима, моделима, направама и уређајима предочује се развитак истраживања у природним наукама, развој целокупне технике п свих грана индустрије.
Са градњом овог музеја, који обухваћа грађ. земљиште од 12.000 кв. м. а изложбену просторију од 40.000 кв. м., отпочело се 1906. год. према нацртима г. Габријела Сајдла. Године 1914. довршила се сирова градња са торњем од армираног бетона на западној страни, који служи астрономији, а висок је 64 м. Душевни творац овог великог дела је грађевински саветник Др. Оскар фон Милер.
Пут кроз изложбене просторије износи 14 километара.
У следећем биће наведене поједине струке, које су у том музеју обухваћене а пре тога има се истакнути, да ова стална