Економист

372

бевмало пола столећа, образоване су остале велике компаније за експлоатисање руднога блага Грчке. Међ овим младим предузећима вредно је поменути нарочито Јелинско Друштво за Руднике, као и рударска друштва Локрида, Аталанти, Капсало, Касандра. Ив статистичког прегледа који дајемо ниже, види се укупна продукција појединих руда у Грчкој током 1925 године.

Руда Продукција Вредност Пвовде на на ан А 95.000 тона 7.410.000 драх. Хромова -jopodaadadoodnoagqdbg 12.700 » 7.800.000 драх. Калцин. цинка ............. 3.800 » 3.344.000 npax. Оловна ке Е 68.400 » 9.370.000 драх. Некалц. магнезит ......... 46.500 » 6.789.000 npax. Калциниран магнезит ... 1.100 » 1.210.000 драх. Гвоздени Пирит о... 75.200 » 10.800.000 драх. Емери (смериљо) ......... 20.000 » 24.490.000 npax. ()JTO0BOM а а а А 5.000 » 47.350.000 npax. Арсеникова киселина .... 1.100 » 11.770.000 драх. ЕНИ та а те 120.008 » 20.400.000 драх.

Укупно ........ 448.600 тона 160.808.800 драх.

— Свршиће се Сава Д. Обрадовић

ПРИВРЕДНА ХРОНИКА

Из праксе Државног Савета по финансијским споровима

1. В. П. трговац из Загреба изјавио је жалбу Државном Савету против решења МАО Финансија, одонсно Ген. Дирекције Царина Бр. 55012, којим је оснажено решење царинарннце у Загребу о казни пз чл. Цу 9. цар. закона. То решење Министра Финансија гласи: »В. П. п остали благовремено су изјавили жалбе на решење Загребачке Царинарнице бр. 18860 од 7. Х. 1925. године којим су кажњени за дело из чл. 145. у в. са чл. 149. цар. закона. Они су у жалбама навели: да у њиховом поступању не постоји инкриминисано дело већ дело из чл. 166 цар. закона нап. 1., јер су прешли границу редовним царинским путем, а спорну робу дигао је из гардеробе на жељезничкој станици у Марибору. Кривица у овоме случају постоји. само до царинских органа, чија је