Економист

382

дотични раднички и послодавачки синдикати, они не могу поднети суду тужбу пре него што изведе покушај наведених виших органа да дође до равнања. Против пресуде арбитрарног суда може се жалба изјавити касационом суду.

Трећа глава закона забрањује штрајкове и локауте и прети ва прекршај те забране послодавцима глобом од 10.000 до 100.000 лира, а радницима и чиновницима глобом од 100 до 1000 лира. Штрајк у државним предузећима и предузећима важним по цело друштво кажњава се према улози кривца, затвором од 6 месеца до 2 године и привременим губитком грађанске части. Лица, која се налазе на челу горњих предузећа а која обуставе њихов рад без оправданог разлога, имају искусити затвор са губитком грађанске части и глобу. За квапифициране случајеве наведених деликата закон изриче затвор до 7 година и сталан губитак грађанске части.

Дакле, овај закон апсолутно забрањује под претњом строгих кавни локауте и штрајкове, који су сада обично средство класне борбе између раденика и послодаваца, а од којих штрајк понекад служи и као средство револуционарне борбе пролетариата против данашњег политичког и социалног уређења. Спорове између рада и капитала овај закон упућује на решавање државних судова, ако не дође до састава избраног арбитражног суда. Интересе странака пред судом заступају потврђени од стране владе синдикати раденика и послодаваца.

Излишно је говорити о огромној материјалној и моралној штети, коју чине друштву штрајкови. Скорашњи је штрајк рудара у Енглеској према изјави у парламенту министра трговине у новембру 1926 год., већ тада, т. ј. до потпуне његове ликвидације оштетио земљу са 300 милпуна фунти. Исте економеке последице може допринети и локаут, ако прекид рада у предузећима траје дуго. Али изгледа да је морална штета од штрајкова и локаута још много већа, јер заоштравају класне супротности, хране класну мржњу и поткопавају националну солидарност. Ортодоксни марксисти сматрају да су ове појаве неизбежне и чак жељене чињенице, које прате увек друштвени напредак и воде диктатури пролетариата и потпуном ослобођењу радничке класе. Али ва оне који су уверени да постоји финална солидарност интереса појединих класа (а таквих сада има и између социалиста) и да је могућно пребродити класне су-