Економист

358

За исушење бара на 210.000 ари земље, потрошило би се око 225.000. — фунти стерлинга (150.000.000 лева).

Саобраћајна средства: израда жељезничких линија Раковеки—Мастанча Лађене—Неврокоп коштала |OM око 300,000.000. — лева или око 450:000. — фунти стерлинта.

УП. Предложени притоди која би слумсила као залога за зајам.

а) Хипотека на првом меету на имањима овако збринутих бугареких избеглица ;

6) Слободан вишак од пореза на дуван;

в) Слободан вишак од таксених марака;

г) Порез на жижице.

Према извештају и податцима добивеним од стране бугарског Министарства Финансија, приход би од ова три државна пореза био следећи:

Предвиђања Остварени приходи

1924-25 41925-26 1926-27 1924-25 19925-26 У милијони лева Трдшаринске марке ............ 560 620 750 57958 682,2 Таксене марке сасе 270 120 410 899: 107,2 Жижице о а иселе ен 85 110 110 100,8 109,2

1.078,8 1.148,6 (У фунтама GrepsrMHDa сасша сан чачнанее 1,600.000,— = 1,700.000,-

Ништа се не говори о слободном вишку од пореза на дуван, нити о буџетским предвиђањима и остварењима тих предвиђања по овом порезу !

Судећи по овим податцима, изгледа, да је финансиско и буџетско стање у Бугарској сјајно, Мешто се не само предвиђања остварују, већ има чак и буџетских вишкова !

Пошто су ови буџетски приходи већ раније били заложени, то се предвиђа систем којим би се омогућило исплаћивање, из овако валожених прихода, ануитета држаоцима обвезница овог последњег зајма.

IX. Дросавнт дуг.

1 Спољни дуг. ; а) Консолидован : Првобитни износ Остатак надан

31. марта 1925.

1. Зајам 6% 1892, зл. франака............... 124,962.500 7,566.500 2. Зајамо о 902 аи Фра осе aaa oo ali 106.000.000 86,750.000 3. Зајам 5% 1904, вл (pp... SL JU O NJ. 99,980.000 85,025.000 “ 4. Зајам +% 1907, зл. франака............ 145,000.000 132,282.500 5. Зајама и% 1909, зл. фр....... .. 100,000.000 88,246.500 6. Зајам 43/1% 1909, фр фра аса =: ша 82,000.000 78,783.954 6. Дуг од окупације бивше Ист. Румелије

рубачва 00 000 LROO DOO DORA Or BROD O GOBOA 10,618.250 3,618.250