Економист

424

бити. Образложње ове тврдње јасно нам показује колико је управном одбору Народне Банке нејасан појам кредита и каматне стопе. Јасно је и то нико не таји, да је тенденција код свих новчаних, трговачких и индустријских установа па чаки код приватника за што већој добити и ма како та добит била висока она им не изгледа претерана. Та спознаја није нова и није настала после рата, она је тако стара како је стара и привредна делатност. Чим већи профит са што мањим утрошком енергије »Леитмотив«је читавог привредног живота па и саме Народне Банке, која увек има пред очима своју дивиденду а што јој се не смије ни замерити. | Него висина профита не зависи о воље појединог приватника, новчаног завода или индустријског подузећа него о приликама привредног живота. Колико пута настојање око профита ивроди сепу губитак јер су прилике такове. Профит једног подузећа једног новчаног завода не зависи о воље управе за што већим профитом него од општих прилика и размера понуде и потражње за извесним добром. Профит новчаних завода зависи у главноме о равлици између каматњака којег они плаћају онима који улажу у новчане заводе своје приштедње и каматњака којег они зарачунавају онима који од њих добивају кредита. Тенденција је свих новчаних завода да каматњак код уложака држе што нижим, док каматњак код потраживања да је што виши. Уколико онп успевају у том свом природном настојању зависи од општих привредних прилика. Ако новчани заводои не снижавају каматњак на улошке испод садашњег нивоа то је лих ради тога јер се боје да прилив уложака не би био тако знатан, а они су упућени на те улошке да их касније даље пласирају. А каматњак за потраживања не повисују опет лих ради тога, јер обзиром на садашњу ситуацију у нашем привредном животу, нема солвентних привредника који би били у стању да плаћају већи каматњак. У том размеру сила које делују на понуду и потражњу за капиталима, не узевши у обвир ванредне профите код високе конјуктуре ни ванредне губитке код депресије, треба тражити висину профита новчаних завода а никако у самој тежњи новчаних завода ва што већим профитом. Начин на који Народна Банка израчунава добит наших новчаних завода директно је неозбиљан. Признавајући и сама да. се добит креће између 8 и 10% уплаћеног капитала, Народна Банка са неколико обичних фраза набрајајући све дотације