Економист

244

Je imalo tek 68 060 (59 206) reg. t. Zatim dolaze Još Nemačka, Argentina, Alžir, Holandija, Turska, Rumunija, Malta, Belgija i druge zemlje.

Za nas je medjutim važnije doznati, pod čijim su zastavama ће Таде plovile. Razume se, daleko najveći broj Je bio pod našom 63 301 (а 1925. god. 55 429) sa 7 829 305 (u god. 1925. 7 227 930) Teg. t., ali omah zatim dolazi italijanska zastava G440 5: 0) lađe ı 1 985 726 (1 870 463) reg. t. „ pa Engleska 102 (105) 2935 5539 (202 224) reg. t., Holandija 34 (2) 55 713 (29 656) reg. 1., Grčka 46 (54) lađa 40 758 (65 676) reg. t., Nemačka 24 (22) lađe 34 553 (27 281) reg. t., Francuska 492 (17) ladja 14 400 (17 240) Teg. b. Sjed. Države 2 (0) 6892 (206), zatim još pod albanskom, čehoslovačkom, danskom, egipatskom, norveškom perzijskom i turskom zastavom. Ali tugaljivo је to što daleko najveći deo naše zastave sačinjavaju lađe lokalne plovidbe (56 3492 | — y 1925. : 48 823 — 7 458 537 reg. t. — u 19925. : 6 439 851), dok (o lađa (2894, u 19925. 2956) slobodne Рао Која је plovila pod našom zastavom (543 834 u god. 1995. 68G 514) Je manja nego lađa (1063, u god. 1925. 1136) slobodne plovidbe, koje su plovile pod italijanskom zastavom. (981 998, u god. 1925. 988 102) ı to gotovo u dvoje manja, a i lokalna plovidba je zastupana pod italijanskom zastavom u dosta jakoj meri (3079 u 1995. : 2695 lađa 885 438 — u 1995. : 768 991 — reg. t.) Naprotiv, redovnih lmija nema pod drugim zastavama. Sve one pripadaju slobodnoj plovidbi. To ova statistika ne pokazuje dovoljno jasno u procenlima, jer se ti procenti odnose samo na ukupne cilre.

Interesantniji je i poučniji uporedni pregled prometa broЧоуа ро lukama u toku nekoliko godina, premda je Direkcija zaista irebala i mogla da nađe i statistike iz god. 1913. i za Rijeku, Senj ı Bar, a ne samo za bivše austrijske luke. U glavnom vidi se, da većina naših luka još uvek nije stigla predratni saobraćaj ladama. Jedino Omiš je napredovao sa prko 40%, a Split sa blizu 20%. ј

U drugom delu prikazan je najinteresaniniji i za saobraćaj luka merodavniji deo statistike : promet robe. Zbog velikog broja luka s malim saobraćajem Direkcija primenjuje uvek težinu od 100 kg (qb tovar, kvintal) kao jedinicu mere za promet robe umesto Lone (1000 kg), izojB је mnogo više uobičajena ı najviše se približuje engleskoj meri težine, pa je u pomorskom svetu najraširenija “bog ogromne važnosti engleskog pomorstva. Ova tona težine