Економист

470

Извоз шумарског производа у погледу количине је достигао 439; према извозу 1913 г. и 60,20), у погледу вредности. Само је извоз нафте премашио прератни извоз.

Структура увоза 1925-26 г. се састојала поглавито (77559 против 679, увоза 1913 г.) из материала за индустриску производњу, као памук, вуна, метали, пређа, папирна маса и из машинерија, мањи део (209) увоза су износили предмети потрошње (пиринач, чај, тканине, хартије и др.).

Општа је улога Русије у светској спољној трговини постала врло скромна: у 1925 г. она је износила 1,299, светског трговинског промета, а 1913 г. — 3,450.

Сами бољшевици су врло незадовољни оваквим резултатима своје спољне трговине и особито њеним слабим напредовањем. »Развитак спољне трговине СССР, каже народни комисариат радничке сељачке инспекције, одступа од општег развоја народне економије: индустрија је достигла 905 од прератног свога размера, пољопривреда — 95", a спољна трговина само 286. (Екон. живот Септембра 1926 г.). Ако се узме у обвир такође пасивитет биланса спољне трговине и њена нерентабилност по основним предметима експорта (јер је губитак само на експорту жита према обрачуну инспекције износио 1925-26 године, 13,9 мил, руб.), јасно је у којој мери спољна трговина представља за совјетску владу важну проблему.

Према мишљењу совјетских стручњака постоје два главна узрока за горе наведене прилике на подручју спољне трговине. »До рата су цене индустријских производа биле у Русији на 35—459/, више од светских цена, док су цене пољопривредним производима биле мање од светских. Сада су прве цене при упоређењу са европским ценама постале још много више (ва. 2.па чак 20, пута), а разлика између пољопривредних цена у Русији и у иностранству смањена је ва рачун руских цена... Међутим за сељака није у толикој мери користна висина номиналних цена на пољопривредне производе, колико њихова фактична куповна снага. Кад сељак не добија за своје производе одговарајућу количину -индустријских производа, постоје једна од две последице: или он смањује обрађивање земљишта или пак он повећава своју потрошњу у своме газдинству. Високе цене на индустријске производе (то је потребно отворено казати) ометају развитак нашег експорта (Кауфман Екон. жив. 5 марта 1927 г.) До какве су диспропорције дошле цене ових двају врста производа, може се видити из следеће табеле, коју наводе Кауфман (екон. Обов. Децембар 1926. п.):

За 1 пуд ражи може се добити:

До рата у 1925-26 г 4,06 2,04 80,8 43,8

10,6 УУ