Економист

598

нице Међународне Организаније Рада нема никаквих података. Ових 16 земаља јесу: Албанија, Колумбија, Домениканска Република, Етпопија, Гватемала, Хапти, Хондурас, Либерија, Никарагуа, Нова Зеландија, Панама, Перу, Персија, Салвадор, Сијам, п Венецуела. На овоме месту вредно је напоменути, да од важнијих земаља нису још чланице Међународне Организације Рада: Сједињене Америчке Државе, Мексико, Совјетска Русија, Турска и Египат. Но њихово интересовање није ипак мало за рад ове организације, и готово у свакој од њих национално- законодавство учинило је знатне напредке у смислу баш оних истих принципа које има за задатак да оствари ова међународна институција.

Али факат да је 39 земаља обавило 282 ратификације конвенција, које треба да постану њихова национална взаконодавства, то је стваран успех, то је читава револуција у остварењу ваштите радника на једнообразној интернационалној бази. И кад се томе дода још безброј законодавних и уредбених мера у погледу спровођења принципа прокламованих у препорукама, за које мере нисмо у стању на овоме месту да пружимо чак ни један сумаран преглед, онда се тек може оценити колики је значај ове међународне институције на пољу хармонизирања интереса између капитала и рада и завођења социалне правде, а који су тако јасно истакнути у преамбилу ХИТ. дела — о Раду Версајског Уговора о Миру, као неопходно потребни за завођење универзалног светског мира.

Прелазећи детаљније на резултате постигнуте у погледу конвенција, вонстатујемо, да је највећи број ратификација (27) постигла конвенција о забрани употребе белог (жутог) фосфора у индустрији жигица. Ова је конвенција усвојена још у Берну 1905 год., и, свакако због своје нарочите важности, на конференцији у Роне 1919 усвојена је понова као ' препорука. Пре конференције у Вашингтону прис тупило. је овој конвенцији 13 држава, а после ове конференције 14 држава. Међутим Грчка и Аргентина имају већ постојеће. законодавство у смислу ове конвенције и ако исту нису ратификовале. Haj мањи пак број ратификација имају конвенције ; O „забрани | ноћног рада у пекарницама ; 0' упрошћав У инспекције исе-

ос = []

љеника на броду; о LN 0 ангажовању помораца по

Oi SJLOGOIITE{ У TO OU „помораца. TI опште нису. _ратификоване

| НЕ ЈИАЋ „дрикаве, 1 ма да "Немачна, | Италија | и Летонија

ТО АТИ ТИТО ri имај Ју већ“ те законе у емпслу "забране. ноћног рада у

Економист = 38