Економист

605.

са најмање 109 (по чл. 6. Вашингтонске Конвенције 25%). По овој новој уредби — закону 9-ти час рада неби се плаћао и улазио би у нормално радно време. По писању извесних листова у то доба, овај девети час рада неби се плаћао никако, и од _радника би се захтевао деветочасовни рад за ранију надницу осмочасвног радног дана (времена). Иако је се тврдило, да ова уредба-закон има факултативан карактер, и да се неће примењивати на све индустрије, ипак је она негирала у основи принцип осмочасовног радног времена због чега је и изазвала једну o Timmy забуну у свету. i 5

Неколико дана касније, осмог јула 1926 год. а после генералног штрајка и пред појавом рударског сукоба, изгласан је у Великој Британији закон о осмочасовном раду у рудницима, на место дотле седмочасовног рада. И овај је Закон изазвао велику узбуну, услед бојазни да послодавци не иду даље, да ово не повуче за собом и захтеве за опште повећање радног времена, и да се реперкусије оваквог режима рада не осете и на режиму рада у извесним рудницима на континенту.

До доношења овога закона легално радно време у руднипима Велике Британије износило је седам часова проведених у самом окну, нерачунајући потребно време за силазак и излазак једне смене : иначе са овим оно је износило просечно 7,80 часова. У Француској по закону од 17 јуна 1919 год. радно време у рудницима износило је осам часова, рачунајући време за силавак п излазак, које ако се рачуна да је 20 минута значи да радник проведе стварно у руднику 7,40 часова. У Немачкој радно време износило је у Руру 5 часова, а у Горњој Шлевијп 8,30 часова, рачунајући време потребно за силавак и излазак. Дакле излази, да су енглески рудари радили 30 минута мање него радници у Руру, један час мање него радници у Горњој Шлезији, а 10 минута мање него радници у француским рудницима. При примени нових законских прописа, они би радили исто онолико колико и рудари у Горњој Шлезији, 80 минута више него радници у Руру, и 50 минута више него радници у Француској.

; У Француској, такође, изгледало је, да је осмочасовно радно време било доведено у питање услед финансиске кризе која је у то време беснила. Извештај комитета експерата од 3 јула говориб је о потреби ухитног побољшања националне' производње, не Кунидатвем“ вакона 0 осмочасовном раду нето његовом тибералном применом“. О ДЕ

_ Али витуација ипак није била: тано страшна. |"