Економист

610

путем 4 прописна угледа оцарињене робе, од којих нам је један

предат а са остала 3 поступљено је по пропису чл. 54 цар. закона

и по којима је царински биро дао уверење, да се спорни пиринач

има царинити као пиринач ољуштен по ТБр. 5 тач. 1. Ову одлуку. "је одобрио и Царински Савет.

Уверење Царинског Бироа нетачно је, јер по њему спорни пиринач је пиринач ољуштен, док је спорни пиринач у ствари и према угледу пиринач ломљен. Царинска тарифа, као што се из њеног ТБр. 5 јасно види, равличито третира пиринач ољуштен, који је, као храна луксузнија, под тежим царинским теретима, и пиринач ломљен, који представља одпатке пиринџа при љуштењу и који је храна сиромашним слојевима, јер је јефтинији и под мањим царинским теретима. Није потребна никаква нарочита стручност, нити каква хемијска процедура, да би се констатовало, да ли је известан пиринач ољуштен или ломљен, јер то и сваки лајик голим оком може видети. Ми подносимо у прилогу тужбе прописно извађен углед из кога се види, да је спорни пиринач ломљен. Зато је молила да се пето решење поништи као противно закону«.

Министар Финансија у одговору на тужбу изјавио је следеће : »неумесни су и на закону неосновани наводи тужиочеви, па се као такви и не могу узети у призрење. По декларацији Ув. Бр. 226 од 14-ТУ-1925 год., тужилац је нријавио пиринач ољуштен под ТБр. 5 тач. 1 старе цар. тарифе, п исти му је по томе ставу и оцарињен, без примедбе од стране ангажованих чиновника. По свршеној експедицији, тужилац тражи повраћај више наплаћене царине, доказујући да је се односни пиринач требао царинити као пиринач ломљен а по ТБр. 5 тач. 2. Како је тужилац својим тражењем засновао спор о квалификацији робе, сходно чл. 54 Цар. Зак., а није приложио својој молби озваничене угледе у смислу чл. 55 Цар. Зак., то је он, поступајући противно цитираним прописима, и дужан сносити рђаве последице свог неправилног рада. Према изложеноме не могу се усвојити захтеви тужиоца те ми је част умолити Државни Савет да тужбу као неумесну одбаци«.

Државни Савет, расматрајући овај конкретан случај по тужби пресудом својом од 30 новембра 1926 год. Бр. 45162 поништио је напред поменуто решење Мин. Финансија односно Ген. Дир. Царина ЦБр. 1179 од 16 јула 1926 год. са ових разлога : »Да се не може уважити разлог одбијања од тражења повраћаја, заснован на чл. 55 цар. зак. -

Пропис тога члана није меродаван за расправу овога спора, Овде долазе у примену прописи закона о Држав. Савету и Управ. Судовима у вези одредаба о тарифској стопи на пиринач. Због стања у коме је био пиринач и настао је овај спор, иначе не би му било места. Из акта се види, а и тужилац је тврдио код цар. власти, које нису обескрепшле то његово тврђење, да је у питању ломљени пиринач. Према томе, утврђена је чињеница која је битна за расправу овога спора, па се он може расправити и без угледа (мустара). :