Економист

612

У самом спору није се радило о никаквом најамном однотају већ о друштвеном, па према томе нисмо приговоре могли провидити само на бави неисправно наведене најамнине, већ. на бави вредности п објекта спора према набављеној сведоџби надлежне области. Доследно томе уплатили смо на приговоре таксу 150 динара за хартију и 369 динара и осталу прописану таксу. -

Пошто је спор поравнан до првог рочишта одређеног за пресуђење главне ствари, то нам у смислу ТБр. 174 вак. о таксама припада право на повратак половице уплаћене таксе. Овај захтев ставио је наш заступник на првом рочишту дана 11 фебруара 1924 год. у записник, на које рочиште је био приступио и првотужени А. Н.

На овај захтев уследило је нападнуто решење Ген. Дир. Посред. Пореза, којим смо са нашим захтевом као неумесни одбијени. У равловима се наводи, да је тражење благовремено али неумесно, јер да се овде не ради о такеп из ТБр. 173 и 174 и према 2 напомени уз ТБр. 174 таксене тарифе, молилац нема права на повраћај половине ове плаћене таксе. Ово се решење темељи на очитој правној заблуди и то из следећих разлога :

До унификације закона у нашој Краљевини још није дошло па према томе имадемо више правних подручја. На сваком под ручју важе они закони, који су на њему постојали прије нашег уједињења уследившег године 1918. На шодручју Хрватске и Славоније важи још и данас грађански парбени поступак из године 1852, а са њиме заједно остали су још и данас у крепости сви закони и наредбе којима се овај поступник или преиначава пили попуњава као што су задржали своју ваљаност и посебни поступници, |

Међу потоње спада и наредба Мин. Унутраш. Дела и правосуђа од 17 просинца 1858 год. Бр. 230 Земаљ. Влад. Листа, којом је нормиран судбени поступак при парницама и упорабне погодбе, уопће затим при отповедању и повраћању непокретних у закуп или у најам узетих ствари, које се по закону сматрају као непокретнине. 5 12 истога поступника прописује : Приговори поднесени услијед налога издатог по 5 6 или ЗЛИМ имаду се сматрати као тужба т. ј. приговори поднешени против судбене отповједи, јесу тужба. Овај поступак у упорабним "стварима остао је на територији Хрватске и Славоније на снази те се по њему и данас суди.

Ову неоспориву чињеницу јесте Ген. Дир. Посред. Порева својим решењем превидила, и зато је само решење протузаконито. У навочном случају јесте прво рочиште за пресуђење главне ствари на наше приговоре т. ј. на нашу тужбу било одређено код Краљевско Котарског Суда у (0. за дан 11 фебруара 1924. год., а сам спор је прије рочишта поравнан међу странкама, па безувјетно имадемо право на повратак половине уплаћене таксе.