Економист

6145

Али и према самоме равлогу одбијања, тужилац би имао право на повраћај с погледом на то, да је тачно одређена стопа. таксе за сваки поједини случај. Јер ако овде није случај из 2 напомене уз ТБр. 174 зак. о таксама, значи да. је тужилац погрешно платио таксу, коју није требао платшти па има право на њен поваћај.« | :

Са ивложенога а на основу чл. 17 и 34 Закона о Државном Савету и Управним Судовима, надлежно Оделење Државног Савета је и пресудило, да се решење Мин. Финансија односно Ген. Дир. Посред. Пореза Бр. 948! од 26 марта 1924 год. поништи као противно закону.

Случај под П., који смо овде саопштили, пнтересантан је по томе, што се овде јавио један конкретан случај, чије је решење зависило од примене правних прописа којт постоје и још и данас важе на једном другом правном подручју различном од онога на територији предратне Србије, т. ј. правни прописи који важе на територији судског подручја Хрватске и Славоније. Са тога гледишта, интересантно је становиште наше администрације, да све случајеве овакве врсте тежи да реши са гледишта принципа позитивног права важећег на територији Србије, као да би то било једино законодавство за целу територију наше данашње државе.

Закон о таксама поетоји истина ва целу државу, но како је то један од најобилнијих закона, п како се његови ставови односе на све могуће правне и економске одношаје, то је потребно у сваком конкретном, случају нарочито гледати на то какви су принципи и какви правни прописи важе на појединим правним подручјима наше државе. Наше законодавство још није изједначено, већ је п данас остало покрајинско. Истина покрајцне више не постоје као управне и политичке јединице, али постоји и даље оквирно, покрајинско законодавство које је било у важности, и које је још једнако у важности и које има да остане као такво све до изједначења основног законодавства у нашој држави. У томе погледу наша држава има пет правних подручја: предратну Србију, Хрватску са Славонијом и Међумурјем, Војводину са Прекомурјем, Босну и Херцетовину, Словеначку и Далмацију и највад као шесто правно подручје може се узети Црна Гора. Према томе судско законодавство јесте локално и партикуларно, тако: свака од ових покрајина има свој посебни кавнени законик са поступком, трговачки и менични законик, стецишни законик, грађански законик и грађански поступак, законе и уредбе о судској организацији и т. д. Исто тако равна су законодавства у погледу регулисања адвокатских услова, у погледу институције јавних бележника п т. д. Увмимо ва један моменат као пример кривично законодавство. У Војводини важи Угарски казнени законик од 1878 год, у Босни пи Херцеговини Аустријски од 1852 год, са неким ивменама и допунама; у Хрватској, Далмацији и Словеначкој Аустријски од 1852 год. бев измене; у Ср-