Економист

618 EO

увек трговачки посао за обе уговарајуће стране, већ само за оног уговорача, који се као грађевинар редовно занима грађевинарством а за наручиоша грађевине сматраће се трговачким послом само онда, ако је грађевину наручио поради _ евоје трговине«. На жалост ова пракса се не може сматрати као потпуно стална, јер је одлука исто Оделења Касационог Суда од 2 фебруара 1925. год. Бр. 680 заступала друцо гледиште. У тој одлуци Касациони Суд је нашао да се према тач. 2 5 16 дак. о Устр. Трг. Суда одређује надлежност трговачког суда ва парнице између свих лица без обвира на карактер њиховог занимања само ако се парница односи на какав трговачки посао, т. ]. без обзира да ли је тај посао једнострани или обострани трговачки посао«. — Али према горе наведеним равловима ово сувише стриктно тумачење закона, кога се је одрекао и сам Касациони Суд, не може се одржати.

Треће питање из трговачког права, које је расправио Касационп Суд (види С. Ковачевић л. с. стр. 88—91) а на које би ми хтели привући пажњу читаоца »Економиста«, јесте питање издавања чека на банку која нема за њега покрића. Суд је морао донети пресуду о кривичној одговорности трасанта таквог чека. За правилно решавање било је потребно поделити опште питање на саставне делове, на које кривично правна анализа у опште дели питање о кривичној одговорности. Први је извео ту поделу одлучно и прецизно г. Аца Павловић, бранилац оптуженог, у својој жалби Касационом Суду на решење првостепеног Суда, којим је оптужени стављен у судски притвор за дело из 5253 Крив. Зак. Он је опсежно образложио своје гледишште на то, да ли провизија треба да постоји у моменту издања чека или само у моменту презентације чека, па онда је истакао да код нас нема закона који предвиђа као засебно кривично дело само издање чека без провизије те је према томе таква радња кривично некажњива; под извесним приликама и под извесним условима издање чека без провизије може бити кажњено као превара: то је тада када је издање чека праћено свима елементима, који по кривичном закону чине превару.

Дакле, право посебно питање које је имао да реши суд, било је ово: да ла је правно допуштено вучење чека на једну банку код које трасант нема покрића Оптужени је тврдио да је то правно дозвољено, »јер је ово издавање (чека) вршио према узусу који влада код свих банака, по коме издати чек не мора имати покриће у времену издања«. Ова аргументација коју је прећутао првостепени суд у својој првој пресуди, била је побијена од стране Касационог Суда (ТУ Од. од !! апр. 1925 г. Бр. 2849), који је утврдио да »чек не спада у кредитне папире већ у средства за исплату, другим речима заменик је новцу. Према томе и доктрина и пракса дају дефиницију чека, као писмена којим давалац повлачи свој депозит пли потраоксивање које пма код трасата. Из природе постанка чека, из