Економист

663

представља 83% од укупног броја). Континентална италијан- ска емиграција у Француској премашала је у многоме целокупну италијанску прекоокеанску емиграцију.

Што се тиче усељавања најинтересантнији су подаци које нам пружа Француска, а за време од ! јануара 1920 до 21. децембра 1925 год.

Радника доведених од 1. 1920 до 31. ХТТ. 1925. Рапатрираних

Индустрис. Пољоприв, Укупно 0.

Белгијанаца ........... 105.300. 95.114 – 200.31% 1797 17.91& Шпањолаца ............ 49.562 117:919 291.481 18.8% 74.059 Португалаца .......... 27.678 6.018 33.696 22805 28.271 DDR a a e ONO 1.805 __ — 1.805. 01% 1.179 Италијана ............,. 360.842 59.205 120.247 85.7% 156.562 ПРозвака се Sa на 124.632 66.197 490.829 16:20 9.006 ПРУСА Анита Ива пет: 11.652 1.029 12.681 1:00 8 Чехословака ........... 10.278 12.817 · 22.590. 2.0% 1.629 Равној петина атак 64.085 10.188 75.278 6.k% 1.264.

Укупно 749.980 128.186 1,178.186. 100.0% 287.099

Сем тога много страних радника, нарочито Белгијанаца за које је укинута обавеза да имају пасош, долазе и напуштају ову земљу и не легетимишући се на граници.

По једној пак статистици! коју је публиковало Француско Министарство Унутрашњих Дела, било је у Француској на дан |. јануара 1925 год. укупно странаца око 2,845,214, који би број отпадао на поједине националности по следећем :

Бета танина UNOS NUANNAALSNE" 64.597 Луксембуржана 36.798 Американ. са Севера ... 49.414 Турака са... 20.108 Американ. са Југа ...... 11.394. Пољака ......... 310.265 Аустријанаца............. 5.884 Португалаца 35.268 Белгијанаца ............... 460.352 Румуна ел 24.381 Британаца +=... 84.116 Руса oodaccoodpad 91.461 ушара i n ан 2.847 Скандинаваца – 11.908 Шпањолаца ............... 467.156 GI ONO occ 20.555 По ан ВА ИЕ. 95.078 Швајцараца ... 146.273 Холанђана ................ 14.727 Чехословака... 89.591 Mamapa -е о па. ан 13.577 Равних ===. 102.165 Италијана... ....,......... 807.659

Услед криве рада пак, сем Француске, многе су земље готово забраниле досељавање страних радника. Нарочито Немачка, која је пре рата имала потребу за око милион радника, завела је сада систем дозвола и карте идентитета. Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Пољска, Југославија, Румунија, Белгија, Луксембург и друге завеле су такође систем дозвола, до-

1 Marcel Paon — Immigration en France, Payot, Paris 1996, crp. 210.