Економист

809

шпееогануе) зато што треба да допуни конвенцију од 10 маја 1923 „о уређењу транзита преко Солуна.“ Она је у ствари допуњује, али је делом и мења. Допунска конвенција је свакако једна од најопсежнијих које је наша Краљевина закључала после рата. Садржи 127 чланова са три прикључна протокола и једним закључним протоколом, а поред тога два посебна споразума (O специјалним транспортним тарифама и о заједничким железничким станицама на граници) могу се такође сматрати као саставни део њен. Дати детаљну анализу њених одредаба — значило би писати читаву књигу. То би, у осталом, био и неупутан посао, јер допунска конвенција, рађена на брзу руку, садржи многа понављања и многе плеоназме идеја и речи; поред тога у распореду материјала и одредаба, она не показује онај логичан ред којим треба да се одликује сваки уговор. Зато ћемо овде изложити у крупним потезима њену садржину.

Први део ове конвенције (чл. 1-13) говори о организацији саобраћаја на прузи Солун — Ђевђелија. Експлоатација и управа ове железнице остају и даље у грчким рукама, али се постављају на једну аутономну основу. У Солуну се оснива „Уред за Експлоатацију пруге Солун— Ђевђелија“ који је као посебна дирекција ове железнице. На челу тога уреда налази се комесар, кога поставља грчка влада са широким овлашћењима. То је свемоћни и једини управник железнице Солун — Ђевђелија. Он има сва права, па дакле и све одговорности у погледу функционисања те железнице. Али поред њега, у Уреду заседава и један делегат наше владе — југословенски комесар — који има улогу посматрача са правом да чини примедбе комесару — управнику у циљу отклањања евентуалних сметња или унапређења саобраћаја на прузи Солун — Ђевђелија. Ово је све лепо. Али шта ће се радити, ако управник не прими уредбе, примедбе и предлоге нашег комесара, или ако их прима али и не изврши» Конвенција зато предвиђа једног трећег комесара, који врши улогу арбитра у том случају. Тај комесар — арбитар је Француз, и њега споразумно одређују грчка и наша влада, а у случају неспоразума — Савет Друштва Народа. Оно што реши тај арбитар, то је за комесара — управника обвезно: он је дужан да његову одлукуизврши. То је суштина нове организације на прузи Солун—Ђевђелија. Затим следују разне друге одредбе у вези са