Економист

807

поменута уговора идентичне. Чл. 2. стипулира да ће се овај споразум регистровати у Друштву Народа. Овај споразум, основан по начелу реципроцитета, у ствари је важан само за нас, пошто су грчке мањине у нашој земљи безначајне, ако ·се у опште претпостави да оне постоје. У грчкој Македонији пак живи данас око 150.000 људи наше расе, вере и језика. Овај живаљ мора се сматрати данас као саставни део нашег народа, пошто су се они македонски Словени, који су се декларисали као Бугари, листом иселили из грчке на основу женевског протокола о размени становништва између Бугарске и Грчке. Наша је земља, дакле, сада морално везана да о томе живљу води рачуна. Она је зато са Грчком и закључила поменути споразум 0, мањинама. Тај споразум, међутим, предвиђа само примену одредаба из мировних уговора и ништа више. Да ли је онда било потребно закључивати специјалан споразум о томе питању са Грчком, пошто су одредбе из мировних угсвора и без њега биле обвезне за Грчку2 Свакако, било је непотребно и неупутно да бригу и страдање о нашем живљу у Грчкој преносимо просто на Друштво Народа, код нас је искуство већ учило да се заштита Друштва у томе погледу показала потпуно илузорна. Као добри пријатељи, ми смо могли са Грчком отвореније и искреније разговарати о томе свету и заједнички потражити начина да му се, без икакве повреде грчког суверенитета, обезбеде оснодна права човека и грађанина. То нисмо учинили, и зато је наша јавност таксирала споразум о мањинама као „велику грешку и велики неуспех наших преговарача.“

Уговор о спорним поданицима нашим садржи четири члана. У првоме Грчка признаје наше држављанство извесном броју лица, чији се спискови прилажу. То су, с једне стране, некадањи турски поданици, пореклом из Јужне Србије, који су се, 1912 год., у време анексије затекли у Грчкој, и с друге, бивши аустро-угарски поданици, настањени у Грчкој, који су за време рата прешли у наше поданство. Чл. 2. предвиђа да ће жене ових поданика имати држављанство супруга, а деца до 18 година поданство родитеља. У чл. 3. Грчка се обвезује да тим поданицима поврати градска имања која су под секвестром, а чл. 4. говори о ратификацији овог споразума. Премда мало касно, овим одредбама ликвидира се једно мучно стање, које се протеже од 1912 године и које је изазивало сталне су-