Економист

880

7.) Румунско Пар. Дунав. Друштво основано такође пре рата. броји ове бродове:

4 комада путничких бродова 12 « теретних 0) « шлепсва 15 _«_ танкова. 7.) Чехословачко Дунавско Бродарско Друштво основано 1919. год., на бази је акционарског друштва у коме је држава заступљена са 7006 акција. Bpojm oBe бродове:

2 комада путничких бродова 9 « _ реморкера 4. « _ пропелера са дизалицама А « _ мотора на нафти 120 « шлепова.

Поред горе именованих има још неколико мањих друштава, која са својтм бродовима раде на Дунаву. Од наших домаћих друштава поменућемо Гутман и Франк из Н. Сада, Шулц из Панчева, Наумовић, Биба и Тодић из Београда, који врше махом каботажу у унутрашњем саобраћају

Значај пловидбе Дупавом од увек је интересовао Европу. Још на Бечком Копгресу 1815. год. донете су извесне одредбе жојима се регулише пловидба Дупавом. Пловидба Дунавом била је такође предмет расправе и на Париском Конгресу. По њему састављена је прва Дунавска Комисија коју су чинили делегати Русије, Енглеске, Француске, Пруске, Сардиније п Турске. Србија је учествовала преко свога комесара, кога је имала прво да одобри Порта. Ова је комисија израдила пи први правилник о пловидби Дунавом 1857. год. =- Правилник је овај допуњаван доцније приликом Берлинског Конгреса 1878. год. и Лондонског Уговора 1583. год., када се Србија могла појавити као члан ове комисије невзависно од Порте. |

Но. дефинитивне одредбе којима се регулише пловидба Дунавом, дате су Дунавском Конвенцијом од 23.7. 1921. год. која почива на уговорима Версајском, Сен-Жкерменском, Нејском и Тријанонеком.

Ова је конвепција ратификована од стране наше државе

и због њене важности доносимо је у целини: %