Економист

и експлоатацију пристаништа и њихових инсталација. Тарифе о томе биће објављене и саопштене бродарима. Оне ће се примењивати само у“ сулчајевима стварне употребе инсталација и справа рали којих су заведене. . |

Прибрежне државе неће чинити сметње томе, да сва пловидбена предузећа пол условом поштовања земаљских закона и правила одржавају на њиховој територији неопходне им агенције за вршење промета.

Чл. 21

У случају да се прибрежне државе одлуче, да створе слободна пристаништа или слободне зоне у пристаништима у којима је.претсвар неопходан или се уопште врши, — правила које се односе на употребу речених пристаништа или зона биће лдостављена Међународној Комисији. Чт. 22

На интернационализованој мрежи Дунава транспорт робе и пут-= вика између пристаништа различитих држава, као и између пристаништа једне исте државе, слободан је и отворен свима заставама под улог вима потпуне једнакости.

При свом том увођење локалне редовне службе за транспорт путника и домаће или нациснализоване робе између пристаништа једне исте државе, неће моћи вршити туђе заставе, до једино у сагласности са наци-

оналним уредбама и у споразуму са властима заинтересоване прибрежне државе.

Чл. 23

Пролаз у транзиту бродова, сплавова, путника и робе је слободав на интернационализованој мрежи Дунава па ма се тај транзит зршио директно, или после претоваривања, или после смештаја робе. Неће се наплаћивати никаква царина или каква друга специјална дажбина, која би се заснивала једино на транзиту.

Када обе обале воденог пута чине део једне исте државе, роба у транзиту моћи ће бити стављена под печат, под затвор, или под стр жу ц |инских органа.

Држава кроз коју се транзитује имаће право да тражи од капетана или власника писмену изјаву, учињену по потреби под заклетвом, којом се утврђује: да ли се транспортује или не роба, чији је промет специјално регулисан или чији је увоз забрањен од стране транзитоване лржаве. Листа те робе биће што је могуће скорије достављена Међународној Комисији ради обавештења. \

Подношење манифеста не могу захтевати надлежне власти транзитоване државе, до једино у случају кад је капетану или власнику брода доказано да је покушао ла кријумчари, или кад су царински затвори проваљени. Ако сеу тим случајевима одкрије разлика између товара и манифеста, капетан или власник не може се позивати на слободу транзита, ла би тиме било своју личност, било робу -коју је хтео кришом транспортовати заштитио од гоњења, управљеног против њега од стране царинских органа, сагласно земаљским законима.

мада водени пут чини границу између две државе, бродови, сплавови, путници и роба у транзиту биће ослобођени од сваке царинске формалности. Чл.24

Међународна Комисија, инспиришући се предлозима које ће јој] полнети прибрежне државе, израдиће пловидбени и полицијски правилник, који ће бити, у колико је могуће, једнообразан за ср део речне мерже који се налази под њеном надлежношћу.

Свака држава ставиће тај правилник У крепост на својој властитој територији јелним актом законодавства или јелним управним актом и старабе се за његову примену под резервом права надзора, признатог Међународној Комисији у члановима од 27. до 30. ове Конвенције!