Економист

892

је признато право унутрашње каботаже само прибрежној лржави. Наиме бродови једне земље не могу вршити унутрашњу каботажу у водама друге земље бег нарочитог одобрења и саизвољења заинтересоваце државе. Орим се пило на то да се помогне домаће бродарство, које поред привилегисаног положаја у напионалним водама има, свако у својој земљи, још и искључиво право унутрашње каботаже.

На закључку: предња коввенгија са својим одредбама јест један основни закон, којим је огарантован принцип слободне пловидбе п правилно развијање трговине на означеним водама. e

НЕ.

ф

Дупавским статутом јасно је изражене илеја слободн пловидбе у вези са интерпационализовањем Дунава. Према том принципу ва наше власти Дунав је иностранство. Са тог гледишта у начелу имају се третирати бродови, који долазе из других држава у које наше пристантште, као п бродови који транзитирају.

Једном речју сваки пристанак бродова у које од паших пристаншита идентичан је, рецимо, са доласком воза из иностранства и са бродом се има поступати као и са возом. Долавак брода има се пријавити дотичној царинарници, а роба, ако је носи, има се предати царинарници стоварницом. У принципу нити царинске, нити икоје друге власти немају права вршити преглед особља на броду. Преглед се може вршити тек онда, ако ко од особља жели иступити на наше тло, као и по повратку ва брод. Они сеп у овим случајевима третирају као путници и подлежу свима прописима, којима се подвргавају инострани путници при доласку, односно при повратку.

Бродови који вуку робу иностр«ног порекла могу пристати само у местима где има царинских установа. У случају елементарних и других непредвиђених узрока може бити изузетака. Бродови под тим окол.остима могли би пристати и у другим местима, пријавивши се којој нашој најближој власти ради записничког констатовања правог стања ствари. Одређени пратилац, пикако несме напуштати брод или товар.,

Па ипак принцип иптернационаливовања Дунава не може